Rafinerija štedi milione maraka

Od našeg stalnog dopisnika 
Banjaluka, 2. decembra – Oživljavanjem proizvodnje u Rafineriji nafte u Bosanskom Brodu, koju je kupila ruska kompanija Zarubežnjeft, ekonomska slika Republike Srpske i Bosne i Hercegovine u celini znatno će se poboljšati. Osim stabilnosti u snabdevanju gorivom, znatno će se smanjiti spoljnotrgovinski deficit koji je u prvih osam meseci ove godine premašio 6,4 milijarde konvertibilnih maraka ili 3,27 milijardi evra.

– BiH je u 2007. za uvoz naftnih derivata dala 1,25 milijardi maraka, a za prvih devet meseci ove godine uvezene derivate platila je 1,33 milijarde maraka. Naftni derivati u spoljnotrgovinskom deficitu BiH za devet meseci ove godine učestvuju sa 18,3 odsto, dok u u Republici Srpskoj za isti period oni čine 13,71 odsto ukupnog uvoza – kaže za naš list ministar privrede, energetike i razvoja Republike Srpske Slobodan Puhalac.

Za sada, u brodskoj Rafineriji nafte radi samo rekonstruisana stara linija, koja godišnje može da preradi 1,2 miliona tona sirove nafte. Ona proizvodi dizel gorivo i lož-ulje, koji se već prodaju na pumpama u celoj BiH. Koliko će Republika Srpska i BiH uštedeti kada Rafinerija nafte počne da radi punim kapacitetom, odnosno kada počne da prerađuje 4,2 miliona tona sirove nafte godišnje, vidi se iz podatka da je cena sirove nafte niža za 30 odsto od gotovih proizvoda.

Puhalac kaže da će brodsko gorivo posle rekonstrukcije nove linije biti „odličnog kvaliteta” i da će zadovoljavati ekološke standarde Evropske unije.

– Prioritet i planovi menadžmenta Rafinerije nafte usmereni su na osvajanje tržišta i plasmana u zemlje okruženja i Evropsku uniju. Oni su svesni da će kvalitet biti presudan faktor za obezbeđivanje dobre pozicije na zacrtanim tržištima i u tom pravcu će sigurno ići ulaganja i angažovanja Rafinerije nafte – kaže Puhalac i dodaje da će „uslovi veće konkurentnosti i stabilnijeg tržišta dovesti do korekcije, odnosno smanjenja cena goriva i proizvoda u čijoj ceni visoko učešće imaju cene energenata”.

Rukovodstvo Rafinerije nafte je najavilo da će ona punim kapacitetom i po standardima Evropske unije proraditi sredinom 2010. godine. Tada će, procenjuje se, proizvoditi 848 hiljada tona benzina, 1,4 miliona tona dizela, 725 hiljada tona lož-ulja, zatim 169 hiljada tona uljnog destilata i više od milion tona bitumena, sumpora... S obzirom na potrebe BiH, Rafinerija će „višak” derivata izvoziti. Kada se za proizvodnju osposobi linija hidrokreking-izomaks, u Brodu će se proizvoditi dizel „evro 4” i „evro 5”.

Naš sagovornik nije želeo da se upušta u procenjivanje direktnih i indirektnih efekata koje će na privredu Republike Srpske imati pokretanje proizvodnje u Rafineriji nafte. Ono što je sigurno, to je da će tržište naftnih derivata ubuduće biti mnogo stabilnije i da, prema Puhalčevim rečima, veliki kapacitet pokreće lančanu reakciju i pozitivne efekte, koji u narednom periodu neće izostati.

– Do sada smo uvozili naftne derivate, a distributeri, odnosno uvoznici su obezbeđivali, radi sebe i svoje zarade, komercijalne zalihe za pet do sedam dana. Takav koncept je omogućavao da se u uslovima smanjenja zaliha i povećanja potražnje beleži rast cena tih derivata. Rafinerija nafte, nasuprot tome, ima mogućnost da skladištiveće zalihe, kao i sirovu naftu i gotove proizvode. To je, pored ostalog, značajno i zbog toga što će BiH, na putu ka Evropskoj uniji, morati da uspostavi sistem održavanja obaveznih zaliha naftnih derivata za 90 dana. Na osnovu sadašnje potrošnje to je 300 hiljada tona godišnje. U tom segmentu brodska Rafinerija nafte može dugoročno da igra značajnu ulogu zbog svog skladišnog prostora i mogućnosti da se umesto gotovih proizvoda skladišti sirova nafta – istakao je Slobodan Puhalac.