Криза зближава Европу

Од нашег сталног дописника
Брисел, децембра – Све је више знакова да ће актуелна финансијска криза позитивно утицати на додатно зближавање држава унутар Европске уније. Извори дописништва ВАЦ-а у Бриселу наводе примере из Данске, Шведске и Ирске, три чланице традиционално незаинтересоване за јединство у ЕУ. Такође, сазнајемо из више различитих извора да Исланд жели чланство у ЕУ што пре је могуће, а помиње се 2011. година.

Влада у Стокхолму забринута је за будућност домаће валуте и већ отворено лобира за прелазак на евро, а позната шведска компанија „Сандвик” најавила је јуче отпуштање 1.500 запослених, што је додатно проширило нервозу. Слично расположење влада и у Копенхагену, где је 2000. године предлог о увођењу евра одбијен на референдуму. Сада данска влада најављује понављање гласања о томе. Њихов премијер Андерс Фог Расмунсен најавио је консултације са опозицијом и подршку увођењу евра. Захтев за улазак у монетарну унију они могу званично предати најраније следеће године.

У Републици Ирској најзад се поправља расположење према ЕУ, а Брисел у томе види још једну шансу да „прогура” Лисабонски споразум на поновљеном референдуму. Према последњем истраживању јавног мњења, чији су резултати објављени у „Ајриш тајмсу”, 52,5 одсто Ираца спремно је да подржи „Лисабон”,али за узврат очекују одређене повластице од партнера из ЕУ.

– У атмосфери глобалне финансијске олује, променило се расположење у Ирској. Сада, они имају веома јасну идеју како је значајно бити део ЕУ – објаснио је високорангирани бриселски дипломата.

Исти извор тврди да Мајкл Мартин, ирски шеф дипломатије, опрезно, али већ увелико припрема своје људе за понављање референдума. Мартин упоредо истражује са колегама из ЕУ да ли су спремни да загарантују Даблину даље постојање ирског комесара у Европској комисији. То је парадокс ирског одбијања ратификације Лисабонског споразума на јунском референдуму, јер ако би ЕУ прихватила њихово „не” као коначно, то би значило останак на снази Споразума из Нице, што повлачи и смањење Комисије.

Јавност у Ирској највише брине могућност губљења представника у највишем извршном телу Уније. Лисабонским уговором предвиђено је да чланице одлуче да ли желе да наставе са досадашњом праксом да свака држава има једног комесара или ће евентуално нешто мењати.

Званично, још нема новости из Даблина о начину изласка из институционалне кризе у ЕУ изазване референдумским исходом. Ирски премијер Брајан Коуен обавестиће о томе колеге на децембарском самиту ЕУ у Бриселу.

Анализе Института за међународне и европске односе у Даблину показују да би се земља суочила са озбиљним последицама уколико би поновила референдум, а онда поново одбила „Лисабон”.

„Друго ,не’ представљало би коначан став ирског народа према учешћу њихове државе у ЕУ и било би представљено као разлог зашто Европа није желела да настави процес ирске интеграције”, наводи се у анализи и закључује да би то имало последице на одлуке о инвестирању у Ирску.

У припремама за јунски референдум Брисел је, нимало стидљиво, подсећао Ирце колико су имали користи од чланства у ЕУ, у коју су ушли 1973. године као сиромашна земља, а онда постали аутентично привредно чудо. Међутим, Ирци су глатко прешли преко тога не показавши захвалност Европи.

Финансијска криза довела је недавно Исланд на ивицу банкрота, а од тада се све чешће помиње да они желе у ЕУ. Брисел одавно жели да види Исланд у свом сазвежђу, као и Норвешку, али обе земље се држе по страни, пре свега због бојазни да би им чланство у ЕУ угрозило најјачу привредну грану, рибарство.

Геар Хард, премијер Исланда и лидер десничарске Независне партија која се традиционално противи чланству у Унији, недавно је изјавио да је најважније за мале земље да имају заштиту коју пружа чланство у ЕУ, као и широм отворену економију. Прошле недеље, премијер је потписао споразум према којем ће Британци и сви остали страни улагачи на Исланду бити третирани према новим правилима у ЕУ.

Европски комесар Оли Рен више пута јавно је истакао жељу да се Исланд прикључи Унији, последњи пут јесенас. Он је објаснио да би за Рејкјавик као и за све друге важила иста процедура учлањења кроз преговоре о чланству, али да је у њиховом случају то много једноставније него на западном Балкану.