Kriza zbližava Evropu

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, decembra – Sve je više znakova da će aktuelna finansijska kriza pozitivno uticati na dodatno zbližavanje država unutar Evropske unije. Izvori dopisništva VAC-a u Briselu navode primere iz Danske, Švedske i Irske, tri članice tradicionalno nezainteresovane za jedinstvo u EU. Takođe, saznajemo iz više različitih izvora da Island želi članstvo u EU što pre je moguće, a pominje se 2011. godina.

Vlada u Stokholmu zabrinuta je za budućnost domaće valute i već otvoreno lobira za prelazak na evro, a poznata švedska kompanija „Sandvik” najavila je juče otpuštanje 1.500 zaposlenih, što je dodatno proširilo nervozu. Slično raspoloženje vlada i u Kopenhagenu, gde je 2000. godine predlog o uvođenju evra odbijen na referendumu. Sada danska vlada najavljuje ponavljanje glasanja o tome. Njihov premijer Anders Fog Rasmunsen najavio je konsultacije sa opozicijom i podršku uvođenju evra. Zahtev za ulazak u monetarnu uniju oni mogu zvanično predati najranije sledeće godine.

U Republici Irskoj najzad se popravlja raspoloženje prema EU, a Brisel u tome vidi još jednu šansu da „progura” Lisabonski sporazum na ponovljenom referendumu. Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja, čiji su rezultati objavljeni u „Ajriš tajmsu”, 52,5 odsto Iraca spremno je da podrži „Lisabon”,ali za uzvrat očekuju određene povlastice od partnera iz EU.

– U atmosferi globalne finansijske oluje, promenilo se raspoloženje u Irskoj. Sada, oni imaju veoma jasnu ideju kako je značajno biti deo EU – objasnio je visokorangirani briselski diplomata.

Isti izvor tvrdi da Majkl Martin, irski šef diplomatije, oprezno, ali već uveliko priprema svoje ljude za ponavljanje referenduma. Martin uporedo istražuje sa kolegama iz EU da li su spremni da zagarantuju Dablinu dalje postojanje irskog komesara u Evropskoj komisiji. To je paradoks irskog odbijanja ratifikacije Lisabonskog sporazuma na junskom referendumu, jer ako bi EU prihvatila njihovo „ne” kao konačno, to bi značilo ostanak na snazi Sporazuma iz Nice, što povlači i smanjenje Komisije.

Javnost u Irskoj najviše brine mogućnost gubljenja predstavnika u najvišem izvršnom telu Unije. Lisabonskim ugovorom predviđeno je da članice odluče da li žele da nastave sa dosadašnjom praksom da svaka država ima jednog komesara ili će eventualno nešto menjati.

Zvanično, još nema novosti iz Dablina o načinu izlaska iz institucionalne krize u EU izazvane referendumskim ishodom. Irski premijer Brajan Kouen obavestiće o tome kolege na decembarskom samitu EU u Briselu.

Analize Instituta za međunarodne i evropske odnose u Dablinu pokazuju da bi se zemlja suočila sa ozbiljnim posledicama ukoliko bi ponovila referendum, a onda ponovo odbila „Lisabon”.

„Drugo ,ne’ predstavljalo bi konačan stav irskog naroda prema učešću njihove države u EU i bilo bi predstavljeno kao razlog zašto Evropa nije želela da nastavi proces irske integracije”, navodi se u analizi i zaključuje da bi to imalo posledice na odluke o investiranju u Irsku.

U pripremama za junski referendum Brisel je, nimalo stidljivo, podsećao Irce koliko su imali koristi od članstva u EU, u koju su ušli 1973. godine kao siromašna zemlja, a onda postali autentično privredno čudo. Međutim, Irci su glatko prešli preko toga ne pokazavši zahvalnost Evropi.

Finansijska kriza dovela je nedavno Island na ivicu bankrota, a od tada se sve češće pominje da oni žele u EU. Brisel odavno želi da vidi Island u svom sazvežđu, kao i Norvešku, ali obe zemlje se drže po strani, pre svega zbog bojazni da bi im članstvo u EU ugrozilo najjaču privrednu granu, ribarstvo.

Gear Hard, premijer Islanda i lider desničarske Nezavisne partija koja se tradicionalno protivi članstvu u Uniji, nedavno je izjavio da je najvažnije za male zemlje da imaju zaštitu koju pruža članstvo u EU, kao i širom otvorenu ekonomiju. Prošle nedelje, premijer je potpisao sporazum prema kojem će Britanci i svi ostali strani ulagači na Islandu biti tretirani prema novim pravilima u EU.

Evropski komesar Oli Ren više puta javno je istakao želju da se Island priključi Uniji, poslednji put jesenas. On je objasnio da bi za Rejkjavik kao i za sve druge važila ista procedura učlanjenja kroz pregovore o članstvu, ali da je u njihovom slučaju to mnogo jednostavnije nego na zapadnom Balkanu.