Како препознати дириговану кампању

Медијске манипулације, од чињења услуге пријатељу да добије добар приказ књиге или изложбе, па до смишљања озбиљних афера, већ су део домаће традиције, сматра Велимир Ћургуз Казимир, директор медијске документације Ебарт. То се, према његовим речима, најчешће ради уз помоћ агенција или привремено окупљених група стручњака, односно људи који су вешти у комуникацији са медијима и у прављењу медијских манипулација.

„Ако је нешто истина или има елемeнте истине, а делује занимљиво, па чак и сензационално, такву информацију ће пренети највећи број медија. Уколико је, пак, реч о диригованој кампањи иза које не стоје чињенице, онда ће се за три, четири дана испоставити да се то пласира само кроз одређене медије, док остали то неће преузети”, објашњава Ћургуз Казимир и додаје да се у манипулацијама може на истину надоградити измишљена прича или се од једне грешке може правити комплетна завера.

Као још једну особеност медијских хајки он наводи релативизацију, што се најбоље види на примеру информација о криминалу и насиљу у спорту.

„Када се објави да се догодила нека пљачка, прва реакција свих медија је негативна. Каже се да је то ‚страшно’, ‚несхватљиво’ и слично. Како време пролази и тај случај пређе у сферу правосуђа, долази до релативизације и саопштава се да лопов има многочлану породицу, да је изванредан радник или да је насилник на утакмици пристојан младић, да му је породица потресена тиме што је урадио. Тако се делује на медије и ублажава се првобитни утисак о том делу по принципу може бити да је тако, а може бити и да није”, сматра директор Ебарта.

Политичари, каже Ћургуз Казимир, прихватају медијске манипулације када им доносе корист, а када су усмерене против њих интервенишу и постају принципијелни. Он оцењује да се према броју објављених текстова и насловних страна у појединим медијима тренутно води кампања против министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића.

„На правосуђу је да обелодани шта је од тога истина, а шта није и да онај ко објављује неистину одговара. Медији у Србији још нису професионално и друштвено одговорни и тираж је важнији од тога, док судство није довољно оспособљено да јасно распозна слободу изражавања од клевете и медијске кампање против некога”, истиче Ћургуз Казимир.