Kako prepoznati dirigovanu kampanju

Medijske manipulacije, od činjenja usluge prijatelju da dobije dobar prikaz knjige ili izložbe, pa do smišljanja ozbiljnih afera, već su deo domaće tradicije, smatra Velimir Ćurguz Kazimir, direktor medijske dokumentacije Ebart. To se, prema njegovim rečima, najčešće radi uz pomoć agencija ili privremeno okupljenih grupa stručnjaka, odnosno ljudi koji su vešti u komunikaciji sa medijima i u pravljenju medijskih manipulacija.

„Ako je nešto istina ili ima elemente istine, a deluje zanimljivo, pa čak i senzacionalno, takvu informaciju će preneti najveći broj medija. Ukoliko je, pak, reč o dirigovanoj kampanji iza koje ne stoje činjenice, onda će se za tri, četiri dana ispostaviti da se to plasira samo kroz određene medije, dok ostali to neće preuzeti”, objašnjava Ćurguz Kazimir i dodaje da se u manipulacijama može na istinu nadograditi izmišljena priča ili se od jedne greške može praviti kompletna zavera.

Kao još jednu osobenost medijskih hajki on navodi relativizaciju, što se najbolje vidi na primeru informacija o kriminalu i nasilju u sportu.

„Kada se objavi da se dogodila neka pljačka, prva reakcija svih medija je negativna. Kaže se da je to ‚strašno’, ‚neshvatljivo’ i slično. Kako vreme prolazi i taj slučaj pređe u sferu pravosuđa, dolazi do relativizacije i saopštava se da lopov ima mnogočlanu porodicu, da je izvanredan radnik ili da je nasilnik na utakmici pristojan mladić, da mu je porodica potresena time što je uradio. Tako se deluje na medije i ublažava se prvobitni utisak o tom delu po principu može biti da je tako, a može biti i da nije”, smatra direktor Ebarta.

Političari, kaže Ćurguz Kazimir, prihvataju medijske manipulacije kada im donose korist, a kada su usmerene protiv njih intervenišu i postaju principijelni. On ocenjuje da se prema broju objavljenih tekstova i naslovnih strana u pojedinim medijima trenutno vodi kampanja protiv ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića.

„Na pravosuđu je da obelodani šta je od toga istina, a šta nije i da onaj ko objavljuje neistinu odgovara. Mediji u Srbiji još nisu profesionalno i društveno odgovorni i tiraž je važniji od toga, dok sudstvo nije dovoljno osposobljeno da jasno raspozna slobodu izražavanja od klevete i medijske kampanje protiv nekoga”, ističe Ćurguz Kazimir.