Ву­чић: Пра­ви­ће­мо план за Србију до 2032. го­ди­не

Ов­де се сви ску­пе и на­пра­ве без­број би­ла­те­ра­ла, ако их па­жљи­во слу­ша­те, он­да схва­ти­те у ко­јем сме­ру ће свет да иде, ре­као је пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић, ко­ји уче­ству­је у Свет­ском еко­ном­ском фо­ру­му у Да­во­су. „Мно­го ће­мо мо­ћи да са­зна­мо о кре­та­њу фи­нан­си­ја на свет­ском ни­воу, дру­гим тр­жи­шти­ма, као и то шта мо­же­мо да учи­ни­мо за на­шу зе­мљу да убр­за­мо раст”, по­ру­чио је Ву­чић. Ка­зао је да „гле­да­мо да у свим то­ко­ви­ма, по­ред свих тих стру­ја, за­у­зме­мо до­бру по­зи­ци­ју”. „Да нам је брод увек у мир­ној лу­ци, али и кад се кре­ће­мо да то бу­де у до­бром сме­ру и да на­ша еко­но­ми­ја ра­сте”, до­дао је.

Пред­сед­ник је из­ра­зио оче­ки­ва­ње да ће Ср­би­ја ове го­ди­не, упр­кос свим спољ­ним, као и уну­тра­шњим про­бле­ми­ма и по­ку­ша­ји­ма обо­је­не ре­во­лу­ци­је, би­ти нај­бр­же ра­сту­ћа еко­но­ми­ја у Евро­пи. „Ми оче­ку­је­мо да ове го­ди­не, упр­кос свим про­бле­ми­ма, има­мо нај­бр­же ра­сту­ћу еко­но­ми­ју. То ни­је ла­ко, ве­руј­те ми, по­себ­но има­ју­ћи у ви­ду све про­бле­ме спо­ља, иза­зва­не уну­тра и по­ку­ша­је обо­је­не ре­во­лу­ци­је и све дру­ге ства­ри, да ус­пе­те да из­др­жи­те, али ве­ру­јем да ће­мо из­др­жа­ти. И не са­мо то, већ да ће­мо мо­ћи да се по­хва­ли­мо на кра­ју го­ди­не да смо по сто­пи ра­ста би­ли пр­ва еко­но­ми­ја Евро­пе”, ре­као је Ву­чић за ТВ Ин­фор­мер. Оце­нио је да за­то мно­ги по­ку­ша­ју да за­у­ста­ве Ср­би­ју. „За­то је мно­ги­ма ва­жно да је за­у­ста­ве, али ја ве­ру­јем да им не­ће по­ћи за ру­ком”, на­гла­сио је Ву­чић.

Го­во­ре­ћи о сва­ко­днев­ним на­па­ди­ма опо­зи­ци­је, ре­као је: „Шта сам све чуо о се­би...” „Ни­ка­ко да чу­је­те због че­га. Да ли сам не­што украо, то­пио тен­ко­ве? Имам ли не­где не­ке ра­чу­не или би­ло шта? Не­мам. Је­сам ли ишао на го­ди­шњи од­мор? Је ли у мо­је вре­ме Ко­со­во про­гла­си­ло не­за­ви­сност? До­ђу вре­ме­на кад муљ и та­лог ис­пли­ва­ју на по­вр­ши­ну, 2000. го­ди­не сте има­ли не­ке љу­де ко­ји су нар­ко-ди­ле­ри. Је­дан од њих је био у Зе­му­ну и по­бе­дио је на ве­ћин­ским из­бо­ри­ма нај­бо­ље мо­гу­ће кан­ди­да­те. Ка­да до­ђе та­кве вре­ме да та­лог ис­пли­ва, сва­ко­ја­ка чу­да су мо­гу­ћа. Они има­ју је­дан про­блем са мном. По­бе­ђи­ва­ћу их сву­да, би­ћу им нај­го­ра ноћ­на мо­ра. Ре­кли смо Евро­пља­ни­ма да све мо­же у Ср­би­ји, али кад кре­не­те да при­ме­њу­је­те на­си­ље – др­жа­ва ће ре­а­го­ва­ти. Баш као што је ре­а­го­ва­ла у Но­вом Са­ду пре не­ки дан. Др­жа­ва ће се по­на­ша­ти од­го­вор­но и озбиљ­но”, ис­та­као је Ву­чић.

По­во­дом штрај­ка ко­ји спро­во­де про­све­та­ри у од­ре­ђе­ном бро­ју шко­ла из­ја­вио је да „они, по­себ­но у ур­ба­ним сре­ди­на­ма, и не ка­жу ро­ди­те­љи­ма да мо­гу да по­ша­љу де­цу у шко­лу, а они се­де уну­тра, че­ка­ју ин­спек­ци­ју и ка­жу: ’Ево, не­ма ђа­ка’. Исто као на фа­кул­те­ти­ма. То је сра­мо­та, за­то што ти љу­ди има­ју огром­на при­ма­ња, сту­ден­ти не уче ни­шта. Та де­ца не­ма­ју вре­ме­на за гу­бље­ње. Ко ће да пла­ти са­мо­фи­нан­си­ра­ју­ћим сту­ден­ти­ма ако из­гу­бе го­ди­ну? Шта ће­мо да ра­ди­мо с љу­ди­ма у до­мо­ви­ма ко­ји из­гу­бе го­ди­ну? Да им пла­ти­мо?”, упи­тао је Ву­чић.

Про­ко­мен­та­ри­сао је и про­зив­ке опо­зи­ци­је на ра­чун ди­рек­то­ра Јо­ви­не гим­на­зи­је у Но­вом Са­ду. „Они исме­ва­ју ди­рек­то­ра ко­ји кле­чи и мо­ли се Бо­гу. Ви­ди чо­век с ким има по­сла, па шта да ра­ди? Ја ни­сам та­ко ре­ли­ги­о­зан, па се не мо­лим. Ја им ка­жем у ли­це шта ми­слим. Ја не­ћу би­ти за­до­во­љан све док сва­ко де­те не бу­де у шко­ли. Сад се пи­там са­мо ко их учи све. Има­те 80 од­сто из­у­зет­них про­фе­со­ра, а кад по­гле­да­те Јо­ву Ба­ки­ћа, он­да се за­пи­та­те где нам је то ствар­но бу­дућ­ност”, кон­ста­то­вао је Ву­чић.

На пи­та­ње да ли опо­зи­ци­о­на­ри из Но­вог Са­да ко­пи­ра­ју све иде­је од Хр­ва­та, кад је реч о „по­тро­шач­ком штрај­ку” на ко­ји је по­звао Ми­ран По­га­чар, Ву­чић је ре­као: „На­ма је по­тре­бан до­бар од­нос с Хр­ва­ти­ма, мно­го бо­љи мо­жда не­го што је ме­ни лич­но по­тре­бан. Али, кад ме­ни не­ко ка­же – до­шли су Хр­ва­ти да вам ка­жу ка­ко да се по­на­ша­те, то би у мо­је вре­ме би­ло ап­со­лут­но не­мо­гу­ће. У то вре­ме ни­ко од во­ђа сту­де­на­та ни­је имао ’ро­лекс’”. Од­го­во­рио је на ко­мен­тар во­ди­те­ља Сми­ља­на Бањ­ца, ко­ји га је на­пао то­ком пре­но­са ме­ча Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа и Кар­ло­са Ал­ка­ра­за. „Сми­љан Ба­њац ни­је са­свим свој. Не ми­слим да би то тре­ба­ло да ко­мен­та­ри­шем. Он је Ђи­ла­сов по­трч­ко. Љу­ди ми­сле да не­ко до­ђе ов­де да би био ви­ђен. Не, ов­де до­ла­зи­те да би­сте ре­ша­ва­ли ства­ри за Ср­би­ју. Одав­де смо ус­пе­ли да до­ве­де­мо нај­ма­ње де­се­так фа­бри­ка”, ре­као је Ву­чић.

Го­во­ре­ћи о фор­ми­ра­њу по­кре­та и пр­вом ску­пу на­ја­вље­ном за пе­так у Ја­го­ди­ни, ре­као је да ће ту би­ти про­фе­со­ра, ле­ка­ра, мла­дих љу­ди”. „Го­во­ри­ће љу­ди ко­је сте ма­ло ви­ђа­ли у јав­но­сти, ма­ло или ни­ма­ло у по­ли­тич­ком жи­во­ту. Мо­жда ће не­ку реч да ка­же и Иви­ца Да­чић, још ни­је од­лу­че­но. Не­ко­ли­ко ре­чи ћу ја да ка­жем и по­ку­ша­ћу да пред­ста­вим где ви­дим бу­дућ­ност Ср­би­је. Ми има­мо план до 2027, а и од­ре­ђе­не пла­но­ве до 2028. и 2029. Оста­ви­те из­бо­ре по стра­ни, то су пла­но­ви ко­је др­жа­ва пра­ви. Ме­ђу­тим, ми мо­ра­мо да пра­ви­мо план до 2032. го­ди­не, јер до­ла­зе огром­не про­ме­не у све­ту”, по­ру­чио је Ву­чић.

Од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ња о ра­ту у Укра­ји­ни, из­ја­вио је да ни­је ре­ал­но оче­ки­ва­ти да ће он бр­зо би­ти окон­чан. „Уско­ро ће код нас до­ћи Ђор­ђа Ме­ло­ни. Она је нај­моћ­ни­ја же­на у Евро­пи кад су у пи­та­њу од­но­си с До­нал­дом Трам­пом. Не­мам пре­ве­ли­ка оче­ки­ва­ња кад је реч о од­но­су но­ве аме­рич­ке ад­ми­ни­стра­ци­је с на­ма, али се на­дам да ће нас бар са­слу­ша­ти. Ита­ли­ја је тре­ћи парт­нер Ср­би­је. Не мо­же­мо оче­ки­ва­ти бр­зи мир у Укра­ји­ни. Ни­је ре­ал­но, али да га до­че­ка­мо ове го­ди­не, био бих ве­о­ма сре­ћан. Сва­ка ини­ци­ја­ти­ва Трам­па мо­же би­ти из­у­зет­но ва­жна”, по­ру­чио је Ву­чић. Ре­као је да би са­да у Да­во­су тре­ба­ло да се са­ста­не с Во­ло­ди­ми­ром Зе­лен­ским. „Уско­ро ћу сва­ка­ко мо­ра­ти да при­чам и с Пу­ти­ном. Они су ти ко­ји од­лу­чу­ју о то­ме да ли ће би­ти мир или не. Трам­пу је по­тре­бан мир у Укра­ји­ни да би опет ус­по­ста­вио до­ми­на­ци­ју Аме­ри­ке”, на­вео је Ву­чић.

Про­ко­мен­та­ри­сао је и из­ја­ве опо­зи­ци­о­на­ра да се упла­шио и да се по­вла­чи из по­ли­ти­ке, као и да му је у Ја­го­ди­ни у пе­так по­след­њи скуп. „То мо­гу да ка­жу са­мо љу­ди ко­ји ме не по­зна­ју, али то го­во­ри о њи­ма. Би­ће да има­ју ви­шак ауто­про­јек­ци­је у сво­јим из­ја­ва­ма. Иде­мо у Ја­го­ди­ну, ми­слим да на отво­ре­ном про­сто­ру та­мо ни­сам го­во­рио од 1994. го­ди­не. То је ско­ро 31 го­ди­на. Да­кле, баш сам ра­до­стан што смо иза­бра­ли Ја­го­ди­ну, ср­це По­мо­рав­ског ре­ги­о­на. Же­лим тим љу­ди­ма да се обра­тим. Опо­зи­ци­ја ни­је при­хва­ти­ла ни ре­фе­рен­дум ко­ји сам јој по­ну­дио. Да ме сме­не не мо­гу, то им је ја­сно. Опро­штај­ни скуп? Зна­чи пла­ни­ра­ју да ме уби­ју. Ми­слим да и за се­дам да­на има дру­где скуп, на се­ве­ру Ср­би­је. Во­лим да ка­жем се­вер Ср­би­је јер он­да ка­жу ’Ву­чић не при­зна­је Вој­во­ди­ну’. Во­лим ја Вој­во­ди­ну. Бит­но је да љу­ди зна­ју да ће­мо да се бо­ри­мо. Ср­би­ја ће би­ти зе­мља по­бед­ник, у то не­мам сум­ње. Ни­кад не­ћу за­бо­ра­ви­ти ни на дру­ге кра­је­ве. Има­ће­мо мно­го ви­ше тих ма­лих ску­по­ва, где ћу ја да чу­јем љу­де, а ма­ње ве­ли­ких ску­по­ва”, за­кљу­чио је Ву­чић.