Архив Југославије обележио 75 година

Архив Југославије има богато наслеђе, под својим сводoм он чува материјале које објављује и чини доступне сваком истраживачу и знатижељнику, рекао је Никола Селаковић, министар културе, на јучерашњем свечаном скупу поводом 75. годишњице ове установе.
– Југословенска држава је феномен који још представља велику непознаницу. Да бисмо га разоткрили, потребно је добро проучити шта је Југославија била. Прва, основна и последња тачка за такав посао јесте архив. И зато је он од озбиљне важности за откривање тих загонетки, а можда и грешака и пропуста, захваљујући којима Југославија више не постоји – навео је Селаковић.
У региону, према његовим речима, води се расправа да ли би требало да постоји архив у овом облику у Београду.
– Србија је једна од наследница Југославије, али је и њен предак. Она је унела своју државност. Тада је Југославија преузела све правне акте, све међународне уговоре чији је потписник била Краљевина Србија. Зато је архив овде. Њиме се дичимо, поносимо, широко отварамо врата сваком добронамерном човеку, истраживачу који долази са територије наше бивше државе. Од Југославије Срби су се последњи одрекли, а неки се нису ни до данас, сматрајући је својом – истакао је Селаковић.
Архив Југославије је највећи на простору бивше Југославије, нагласио је директор Милан Терзић.
– Реч је о материјалима од 1918. до 2006. године. О значају архива говори чињеница да кроз нашу читаоницу годишње прође од 500 до 700 истраживача који долазе из целог света. На основу наше грађе, око 2.500 колега је магистрирало, докторирало или мастерирало. А наша библиотека има око 30.000 књига. Напросто, ово је незаобилазна станица на мапи архива на простору југоисточне Европе – објаснио је Терзић.
На свечаном скупу представљен је зборник радова „Историја Албаније и српско/југословенско-албански односи 1912–1944” др Живка Аврамовског.
– У њему је 14 студија чланака објављених између 1963. и 1992. године у југословенским и страним часописима. Ова књига, по свом садржају, наслања се на претходно објављени зборник радова о југословенско-италијанским односима између 1918. и 1941. године, међу којима се налази шест радова истог аутора. Историографски проблеми су средиште свеукупног истраживачког подухвата др Аврамовског – навео је др Душан Бојковић, виши архивист Архива Југославије, и објаснио да су представљени и правци југословенске политике у овом историјском периоду, посебно југословенско-италијанске супротности које су се испољиле не територији Албаније.
– Приказана је и политика Албаније, наслеђа њене политичке елите да се одупре притиску Југославије, а затим Италије, у потрази за међународном потврдом албанске државне самосталности и остварењем албанских националних циљева – истакао је Бојковић. 
Објављен је и зборник докумената „Српско/југословенско-египатски односи 1908–1990”, за коју је уводну студију написао др Драган Богетић, члан Српске академије наука и уметности.
– Овај зборник представља део целине, едиције докумената у спољној политици Југославије, која има за циљ да приближи архивски материјал о међународним билатералним односима Југославије са страним државама у току 20. века. И до сада смо заједно са овим зборником објавили 12 књига, а у плану је до краја године да изађу још два зборника – о односима Југославије са Мексиком и са Тунисом – објаснио је Драган Теодосић, руководилац Одељења за објављивање архивске грађе и међуархивску сарадњу. 
Овај зборник обухватио је готово цео 20. век. Документи сведоче о најразличитијим односима између две земље који су се развили у овом периоду, од трговинских, културних, просветних, научно-техничких, привредних, политичких…