Бурбоном прете Трампу

Специјално за „Политику”

Торонто ‒ нови амерички председник Доналд Трамп најавио је да ће Сједињене Америчке Државе увести царине од 25 одсто на сву робу из Канаде и Мексика, почевши од 1. фебруара. Као разлог је навео наводно омогућавање „великог броја људи и фентанила” да уђу у САД преко граница ових земаља.

Канада има неколико опција како би одговорила у случају ескалације царинског рата са Сједињеним Државама, а једна од најчешће помињаних стратегија јесте увођење реципрочних царина на кључне америчке производе. Премијер Онтарија Даг Форд већ је указао на потенцијалну мету канадских контрамера – амерички бурбон.

„Ми смо највећи купци алкохола на свету. САД ће осетити последице. Побринућу се да ово пренесем другим премијерима како би следили исти пример”, рекао је Форд.

Он је подсетио на претходни трговински спор између САД и Канаде, када је Отава увела царине на амерички бурбон, што је изазвало бурне реакције, посебно у америчкој савезној држави Кентаки, где је производња бурбона кључна индустрија.

„Разговарао сам с гувернером Кентакија, и сећам се да ми је тада рекао: ’Немојте дирати мој бурбон.’ Одговорио сам му: ’Гувернеру, разговарајте са својим председником, јер прва ствар коју ћемо урадити јесте да ударимо на ваш бурбон.’ То је озбиљан бизнис тамо доле”, истакао је Форд.

„Удар на бурбон” могао би озбиљно погодити произвођаче у Кентакију, где је индустрија бурбона не само кључна за економију већ и за културу и идентитет државе. Канадски потези би такође могли изазвати домино ефекат притиска на америчке политичаре, јер би губици у појединим секторима могли имати директан утицај на њихове бираче.

Канада би могла да уведе царине на још низ америчких производа који су стратешки важни за одређене савезне државе. Поред алкохола, на мети би могли бити пољопривредни производи попут млечних производа, сокова од наранџе или производа од соје, као и индустријски производи попут челика и алуминијума. Ова канадска стратегија има циљ стварање политичког притиска на кључне америчке званичнике и лобисте.

Фордови коментари изазвали су помешане реакције међу Канађанима. Док су неки подржали одлучан приступ и позвали на заштиту канадских интереса, други су забринути због могућег пораста цена и ескалације сукоба.

„Мислим да је ово снажна порука САД. Не можемо бити слаби у оваквој ситуацији”, рекао је један купац испред ЛЦБО продавнице у Отави. Неки су, међутим, изразили забринутост: „Све ово ће нас на крају погодити кроз више цене и економске последице”.

Ако САД не одустану од царина, Канада би могла координисати мере са другим трговинским партнерима како би створила заједнички фронт против америчке политике. То значи да би могло доћи до јачања трговинских односа са Европском унијом и Азијом, као и до већих инвестиција у домаћу производњу.

Остаје да се види да ли ће ове претње прерасти у прави „царински рат” или ће преговори донети решење којим ће се избећи даље погоршање односа између две земље.