Burbonom prete Trampu

Specijalno za „Politiku”

Toronto ‒ novi američki predsednik Donald Tramp najavio je da će Sjedinjene Američke Države uvesti carine od 25 odsto na svu robu iz Kanade i Meksika, počevši od 1. februara. Kao razlog je naveo navodno omogućavanje „velikog broja ljudi i fentanila” da uđu u SAD preko granica ovih zemalja.

Kanada ima nekoliko opcija kako bi odgovorila u slučaju eskalacije carinskog rata sa Sjedinjenim Državama, a jedna od najčešće pominjanih strategija jeste uvođenje recipročnih carina na ključne američke proizvode. Premijer Ontarija Dag Ford već je ukazao na potencijalnu metu kanadskih kontramera – američki burbon.

„Mi smo najveći kupci alkohola na svetu. SAD će osetiti posledice. Pobrinuću se da ovo prenesem drugim premijerima kako bi sledili isti primer”, rekao je Ford.

On je podsetio na prethodni trgovinski spor između SAD i Kanade, kada je Otava uvela carine na američki burbon, što je izazvalo burne reakcije, posebno u američkoj saveznoj državi Kentaki, gde je proizvodnja burbona ključna industrija.

„Razgovarao sam s guvernerom Kentakija, i sećam se da mi je tada rekao: ’Nemojte dirati moj burbon.’ Odgovorio sam mu: ’Guverneru, razgovarajte sa svojim predsednikom, jer prva stvar koju ćemo uraditi jeste da udarimo na vaš burbon.’ To je ozbiljan biznis tamo dole”, istakao je Ford.

„Udar na burbon” mogao bi ozbiljno pogoditi proizvođače u Kentakiju, gde je industrija burbona ne samo ključna za ekonomiju već i za kulturu i identitet države. Kanadski potezi bi takođe mogli izazvati domino efekat pritiska na američke političare, jer bi gubici u pojedinim sektorima mogli imati direktan uticaj na njihove birače.

Kanada bi mogla da uvede carine na još niz američkih proizvoda koji su strateški važni za određene savezne države. Pored alkohola, na meti bi mogli biti poljoprivredni proizvodi poput mlečnih proizvoda, sokova od narandže ili proizvoda od soje, kao i industrijski proizvodi poput čelika i aluminijuma. Ova kanadska strategija ima cilj stvaranje političkog pritiska na ključne američke zvaničnike i lobiste.

Fordovi komentari izazvali su pomešane reakcije među Kanađanima. Dok su neki podržali odlučan pristup i pozvali na zaštitu kanadskih interesa, drugi su zabrinuti zbog mogućeg porasta cena i eskalacije sukoba.

„Mislim da je ovo snažna poruka SAD. Ne možemo biti slabi u ovakvoj situaciji”, rekao je jedan kupac ispred LCBO prodavnice u Otavi. Neki su, međutim, izrazili zabrinutost: „Sve ovo će nas na kraju pogoditi kroz više cene i ekonomske posledice”.

Ako SAD ne odustanu od carina, Kanada bi mogla koordinisati mere sa drugim trgovinskim partnerima kako bi stvorila zajednički front protiv američke politike. To znači da bi moglo doći do jačanja trgovinskih odnosa sa Evropskom unijom i Azijom, kao i do većih investicija u domaću proizvodnju.

Ostaje da se vidi da li će ove pretnje prerasti u pravi „carinski rat” ili će pregovori doneti rešenje kojim će se izbeći dalje pogoršanje odnosa između dve zemlje.