Запад спрема „европски КФОР” за Украјину

Запад не одустаје од сна да се са војничком чизмом што више приближи Москви, макар маскиран у неку варијанту плавих шлемова или „европског КФОР-а”.

Повратак Трампа у Белу кућу поново је оживео прошлогодишњу идеју француског председника Емануела Макрона о слању европских војника у Украјину. Али овог пута у улози „миротвораца” који би били распоређени на линији разграничења с циљем да одврате Русију од неке будуће агресије.

У ситуацији када нови амерички председник шаље „ултиматум” Владимиру Путину како ће Русија бити у великој невољи, ако не постигне споразум о окончању рата у Украјини, Кијев сматра изводљивим сценарио који укључује распоређивање до 50.000 страних војника, пише „Фајненшел тајмс”.

Према писању листа, између 40.000 и 50.000 страних војника могло би да буде размештено дуж линије разграничења дуге 1.000 километара. Мировни контингент мора бити „довољно моћан да не буде лака мета за руске трупе” и довољно велики да у случају ескалације нема потребу за моменталним појачањем, рекао је бивши помоћник генералног секретара НАТО-а Камил Гранд за британски економски дневник, процењујући њихов потенцијал снага на 40.000.

Украјински председник Володимир Зеленски је на Светском економском форуму у Давосу поручио Европи да би, ако мисли да буде озбиљна, требало би да пошаље 200.000 припадника европских мировних снага. Али таква очекивања Зеленског су по оцени стручњака за безбедност нереална. Поређења ради, 200.000 војника приближно одговара величини француске армије, а далеко превазилази савезнички контингент који се 1944. године у Другом светском рату искрцао на плаже Нормандије.

У међувремену, док су очекивани преговори Москве и Кијева још увек на дугом штапу, у ЕУ се воде дискусије о идеји размештања војних снага на лини разграничења. О тим плановима разговараће 3. фебруара на неформалним скупу и британски премијер Кир Стармер и генерални секретар НАТО-а Марк Руте.

Према неким нацртима ова мировна мисија би имала три циља: да увери Украјину како има западну подршку, затим да одврати Русију од поновног напада и покаже Америци да је Европа посвећена гарантовању безбедности Украјине. За сада се Пољска и Немачка противе идеји слања трупа. Варшава инсистира на томе да НАТО чланице које се граниче са Русијом не би требало да буду укључене у мировну мисију у Украјини. Тако да би неку мини-војну коалицију могли да предводе Велика Британија, Француска, Холандија, балтичке и нордијске земље.

Према замислима војних планера, улога НАТО-а у овој мисији намерно би била сведена на минимум како би се ограничио ризик од ескалације са Русијом. Европске трупе би биле такозване снаге за стабилизацију, али не и потпуно неутралне мировне снаге попут УН плавих шлемова. Ове јединице могле би да буду распоређене по моделу Јужне Кореје, где су распоређени амерички војници или по рецепту КФОР-а који под патронатом НАТО-а води „операцију подршке миру” у јужној српској покрајини.

Али чак и да дође до неког споразума Кијева и Москве на коме инсистира Трамп питање је да ли би Кремљ пристао да НАТО војници пресвучени у европске миротворце вршљају близу руске границе. Портпарол руског председника Дмитриј Песков већ је раније изјавио да би присуство страних војних контингената у Украјини могло да изазове крајње негативне последице, чак и непоправљиве. Посланици руске Думе су јуче поручили да је амерички председник изабрао погрешну стратегију да заустави рат у Украјини, ако је одлучио да са Русијом разговара језиком силе и ултиматума.

Трамп је специјалном изасланику за Украјину Киту Келогу дао рок од 100 дана да заустави сукоб на основу свог плана који предвиђа почетак преговора и замрзавање ратних дејстава на постојећој линији фронта. Према том решењу окупирани украјински региони које је Русија већ званично укључила у састав државе могли би бити враћени неким будућим дипломатским споразумом. Али Кремљу се не жури да тако лако пристаје на америчке услове, јер у пензионисаном генералу Келогу види пре свега реликт претходног хладног рата. „Волструт џорнал” стога процењује да Келогова посредничка мисија неће имати велике шансе на успех, осим ако се сам Трамп директно не укључи у организацију преговора Кијева и Москве.