Сироте мале корњаче

Десетак километара источно од Суботице налази се Специјални резерват природе „Лудашко језеро”, комплекс влажних станишта са отвореним воденим површинама, тршћацима, степским и слатинским ливадама. Друго по величини на северу Бачке, ово плитко равничарско језеро еолског типа, површине од 328 хектара, одликује се различитим типовима земљишта и подземним водама које формирају мозаични предео богатог биодиверзитета унутар малог подручја. Зато је то важан локалитет на источном миграционом путу птица, а ту живе и друге животиње, као што су видра, барска корњача, ретке врста инсеката и биљака које се наводе у „Црвеној књизи Србије” (списак угрожених биљних и животињских врста). Прстеновање и праћење птица се на Лудашу обавља још од 1985. године, што га ставља у ред најстаријих места где је то почело да се ради.

У садашњем облику овај резерват заштићен је од 1994. године, а према новој уредби он обухвата површину од 847 хектара плус 2.002 хектара заштитне зоне. Као природно добро од изузетног значаја за Републику, припада првој категорији заштите, а истовремено званично спада у мочварно подручје светског значаја.

Суседски програм ЕУ на делу

(/slika2)Упркос томе, због природних процеса таложења и зарастања, ако се ништа не учини, Лудашко језеро је осуђено на пропаст. Његова конзервација више није довољна, већ је неопходна ревитализација читавог региона, почев од заштите угрожених барских корњача, преко измуљавања и сечења трске, до побољшања квалитета воде и екосистема у целини.

Ово је оцена др Габора Месароша, доктора биолошких наука и члана Удружења грађана „Протего” које, у сарадњи са градским властима Суботице, предузима конкретне кораке у дугорочном пројекту спасавања његове флоре и фауне. Томе ће допринети и летос отворен Визиторски центар (Центар за посматрање) „Лудаш” са савременом Истраживачком станицом који је финансирала Европска унија, а у оквиру пројекта Суседског програма сарадње Мађарске и Србије.

Обнова језера

– „Протего” је мала невладина организација која је, као први корак у ревитализацији језера, покренула практичну акцију заштите барске корњаче чија је популација овде у великој мери опала – објашњава др Месарош.

Како каже, утврђено је да готово половина јединки има знакове болести или генетских аномалија које се веома лоше одражавају на њихову способност репродукције, а такође и да велики број страда од пецароша.

– Зато смо и започели овај пројекат који у почетној фази подразумева постављање табли са обавештењем да су корњаче законом заштићена врста код нас, трибине за ђаке и локално становништво, као и прикупљање угрожених јединки са најкритичнијих места и одношење у Зоо-врт на Палићу, како би у вештачким условима ојачале пре него што буду враћене у природу – објашњава наш саговорник.

--------------------------------------------------------

„Едукативна” стаза

Још од 1987. године на Лудашу се током лета одржава традиционални еко-камп, а скоро је трасирана и посебна едукативна (образовна) стаза којом се може ићи само у пратњи водича. Циљ је да се посетиоци, пре свега ђаци и студенти, упознају са неколико типичних станишта.

----------------------------------------------------

Превазиђени хербаријуми

Биолог Сандра Џокић, сарадник Визиторског центра „Лудаш”, припада групи стручњака у Заводу за заштиту природе који сматрају да су школски програми, који од ученика захтевају прављење хербаријума и инсектаријума, застарели и опасни по животну средину.

– У данашње време, кад су све информације о биљкама и инсектима доступне преко интернета, то постаје бесмислено. Има смисла да хербаријуме и инсектаријуме поседују научне институције, али никаквог оправдања нема неконтролисано масовно брање биљака или пробадање инсеката. Неке ретке врсте су, између осталог, и због тога, или сасвим нестале или су веома угрожене.