Фирме пропале, бонуси остали (није реч о Србији)

Повика на директоре јавних предузећа у Србији због њихових енормних плата, бонуса и отпремнина само је бледа слика сличне ситуације у западним економијама, америчкој пре свега, где се о томе управо ових дана воде дебате.

Док је код нас повод био случајан, изношење на видело плата и награда челника београдског аеродрома, на другој страни повод је системски: колапс великих финансијских институција, банака, осигуравајућих друштава, али и џинова „реалне економије”, америчких произвођача аутомобила, ставио је у оштар фокус „надокнаде” њихових менаџерских тимова.

Бројке, наравно, нису упоредиве: плате наших директора прави су ситниш према годишњим свотама које су део примања „главних извршних директора” (ЦЕО) великих корпорација, а које се мере десетинама па и стотинама милиона долара годишње.

И управо зато, као и због чињенице да су и то „јавна предузећа”, то јест акционарска друштва са великим бројем грађана као инвеститора – у току је велика повика. Банке су наиме пропале, а бонуси (финансијске награде) и „златни падобрани” (отпремнине) остали су.

Као екстреман пример наводи се да је највећа осигуравајућа кућа света Америкен интернешнел груп (АИГ), у чије ће избављење бити утрошено 122 милијарде долара америчких пореских обвезника, за надокнаде свом менаџерском тиму издвојила ни мање ни више него 630 милиона долара. Вредност акција АИГ-а ове године је иначе опала за 97 одсто.

Поменута свота је планирана, али кад је то избило у јавност, и кад је ту бројку под лупу ставио и надлежни конгресни комитет, ситуација се преокренула. АИГ је саопштио да ће све то бити „замрзнуто”, као и да ће плата ЦЕО Едварда Лидија бити – само један долар. Његов претходник на челу Америкен интернешнела Роберт Вилумстед требало је да првобитно буде испраћен са 22 милиона отпремнине, али је пре неки дан изјавио да се тога одриче.

Од свих играча са Волстрита који су се обратили за помоћ држави затражено је иначе да преиспитају свој систем менаџерских плата, што је већ дало практичне резултате. Тако је Голдман Сакс прва компанија која је обелоданила да је својим директорима укинула бонусе за ову годину. То се односи на ЦЕО Лиојда Бланкфејна и његових шест заменика. Бланкфејну је првобитно било намењено чак 70 милиона долара бонуса.

Велики јавни бес је протеклих дана био окренут и према челницима „велике тројке”, Џенерал моторса, Форда и Крајслера, који су из Детроита прошлог месеца (у три корпоративна авиона) приспели у Вашингтон да моле за 25 милијарди долара, како би обезбедили ликвидност.

То није промакло ни њиховим моћним синдикатима – председник главног, синдиката Уједињених ауто-радника, затражио је да менаџерске надокнаде у све три корпорације буду лимитиране.

Форд је међутим, упркос томе, пружио отпор притисцима да се његовом првом човеку, ЦЕО Алену Малалју, нешто закине. На директно питање током прелиминарног саслушања пред Конгресом да ли је спреман да своју плату од два милиона сведе само на симболичан један долар – лаконски је одговорио: „Мислим да је у реду то што имам”. Он је лане иначе зарадио 21,67 милиона, док је Форд забележио губитак од 2,72 милијарде долара.

Слично је одговорио и шеф Џенерал моторса Рик Вагонер, речима да „данас о томе нема став”. Његова укупна плата за 2007. годину у којој је Џенерал моторс имао губитак од 38,7 милијарди долара била је 15,7 милиона.

Једино је шеф Крајслера прихватио да ради само за долар – јер његов менаџерски уговор предвиђа да ће бити адекватно плаћен тек кад корпорација оствари профит.

На дневном реду је много стриктније регулисање, како пословања на Волстриту, тако и менаџерских надокнада које су се такође отеле контроли. Због тога се, подједнако колико и „бонус”, помиње и његова супротност – „малус”.

Милан Мишић

----------------------------------------------------

Швајцарска: Повраћај бонуса

Главни менаџери у великој, такође посрнулој, швајцарској банци УБС, после одлуке акционара да се затражи државна помоћ, почели су редом да враћају већ исплаћене бонусе. Председник банке Петер Курер објавио је да ће менаџмент вратити и додатна 22 милиона франака (18,6 милиона долара), уз већ враћених близу 70 милиона франака награда. Банка УБС је иначе ове године била принуђена да отпише више од 40 милијарди долара.