Европа и НАТО „опростили” Русији

Од нашег сталног дописника
Брисел, 3. децембра – Шефови дипломатија земаља чланица НАТО-а поручили су Београду и Приштини са дводневног састанка у Бриселу да подржавају хитно размештање Еулекса широм Космета и затражили „потпуну сарадњу са свим релевантним актерима током периода преноса надлежности и после тога”.

„НАТО је спреман да одигра своју улогу у примени будућих безбедносних аранжмана и, у оквиру нових задатака, наставља да ради на гашењу Косовског заштитног корпуса и стварању Косовских безбедносних снага”, наведено је у закључцима министарског заседања.

„Брзо размештање Еулекса широм Косова је хитан приоритет и у том контексту бележимо усвајање председничког саопштења Савета безбедности УН у вези с подршком реконфигурацији Унмика”, стоји у закључцима. Министри спољних послова истакли су да ће Кфор задржати снажно присуство на Косову како је предвиђено Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и навели да очекују помоћ свих страна да се спречи било какво насиље и сарадњу са међународним актерима и Приштином. Они су поздравили напоре приштинских власти да испуне стандарде у областима владавине права, заштите етничких мањина и заједница, историјских и верских објеката и у борби против корупције и криминала.

Бернар Кушнер, шеф француске дипломатије, рекао је да очекује да Еулекс убрзо буде распоређен и нагласио је значај сарадње Београда и Приштине са Еулексом, али није желео да ставља ово питање у први план свог обраћања медијима нити да говори о детаљима.

Централна тема министарског заседања била је обнављање веза са Русијом, које су прекинуте током августовског рата у Грузији. Док се државни секретар САД Кондолиза Рајс опраштала синоћ од бриселске говорнице, још једном је подсетила на „непропорцијалну употребу руске војне силе у Грузији”, а затим и на „илегално признање Јужне Осетије и Абхазије”. Рајсова је нагласила да се не залаже за изолацију Русије, али да опомиње на опрезност у војној сарадњи са Москвом. Ипак, Јап де Хоп Схефер, генерални секретар НАТО-а, саопштио је да су се „савезници сложили око онога што бих означио као условно и поступно обнављање веза са Русијом”. Схефер је објаснио да ће се Савет НАТО-а и Русије неформално састати и утврдити спорна и неспорна питања.

Ипак, Схефер је поручио да нема потребе за новом архитектуром безбедности коју је предложио руски председник Дмитриј Медведев. „Сасвим смо срећни са системом безбедности који постоји у Европи”, казао је Схефер. Министри су подржали размештање америчког ракетног штита у Пољској и Чешкој наводећи да ће то „суштински допринети заштити савезника” од претњи балистичким пројектилима далеког домета.

Представници Албаније и Хрватске први пут су присуствовали министарском састанку као гости, јер се њихове државе налазе у поступку пријема у чланство. Чланице би требало да постану до априла и самита НАТО-а 2009. године, када се обележава 60 година постојања војног савеза. Министарски савет НАТО-а забележио је у закључцима и значајан напредак Црне Горе и Босне и Херцеговине, док ће позивница за чланство Македоније чекати на решење спора са именом државе. Самит ће први пут бити одржан у две државе, на граници Француске и Немачке, а на њему ће се већ знати ко су озбиљни кандидати за будућег генералног секретара НАТО-а. Европски савезници као могућег наследника Схефера незванично помињу Радослава Сикорског, шефа пољске дипломатије.

--------------------------------------------------------

Грузија и Украјина „без мапе пута“

Министри земаља НАТО-а охладили су тежње Украјине и Грузије за чланством у НАТО-у. „Обе државе направиле су велики напредак према чланству, али имају још много да ураде на испуњавању стандарда за пријем у НАТО”, казао је Схефер о изгледима Грузије и Украјине да се домогну чланства у северноатлантској војној алијанси.

„Понављамо све елементе одлуке у вези са Украјином и Грузијом из Букурешта”, наведено је у закључцима. То је подсећање на документ са самита НАТО-а из априла ове године где стоји да две земље евентуално могу постати чланице. Упркос обећањима и напорима САД, Кијев и Тбилиси остали су без очекиване „мапе пута” која поступно води до чланства.