Evropa i NATO „oprostili” Rusiji

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 3. decembra – Šefovi diplomatija zemalja članica NATO-a poručili su Beogradu i Prištini sa dvodnevnog sastanka u Briselu da podržavaju hitno razmeštanje Euleksa širom Kosmeta i zatražili „potpunu saradnju sa svim relevantnim akterima tokom perioda prenosa nadležnosti i posle toga”.

„NATO je spreman da odigra svoju ulogu u primeni budućih bezbednosnih aranžmana i, u okviru novih zadataka, nastavlja da radi na gašenju Kosovskog zaštitnog korpusa i stvaranju Kosovskih bezbednosnih snaga”, navedeno je u zaključcima ministarskog zasedanja.

„Brzo razmeštanje Euleksa širom Kosova je hitan prioritet i u tom kontekstu beležimo usvajanje predsedničkog saopštenja Saveta bezbednosti UN u vezi s podrškom rekonfiguraciji Unmika”, stoji u zaključcima. Ministri spoljnih poslova istakli su da će Kfor zadržati snažno prisustvo na Kosovu kako je predviđeno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i naveli da očekuju pomoć svih strana da se spreči bilo kakvo nasilje i saradnju sa međunarodnim akterima i Prištinom. Oni su pozdravili napore prištinskih vlasti da ispune standarde u oblastima vladavine prava, zaštite etničkih manjina i zajednica, istorijskih i verskih objekata i u borbi protiv korupcije i kriminala.

Bernar Kušner, šef francuske diplomatije, rekao je da očekuje da Euleks ubrzo bude raspoređen i naglasio je značaj saradnje Beograda i Prištine sa Euleksom, ali nije želeo da stavlja ovo pitanje u prvi plan svog obraćanja medijima niti da govori o detaljima.

Centralna tema ministarskog zasedanja bila je obnavljanje veza sa Rusijom, koje su prekinute tokom avgustovskog rata u Gruziji. Dok se državni sekretar SAD Kondoliza Rajs opraštala sinoć od briselske govornice, još jednom je podsetila na „neproporcijalnu upotrebu ruske vojne sile u Gruziji”, a zatim i na „ilegalno priznanje Južne Osetije i Abhazije”. Rajsova je naglasila da se ne zalaže za izolaciju Rusije, ali da opominje na opreznost u vojnoj saradnji sa Moskvom. Ipak, Jap de Hop Shefer, generalni sekretar NATO-a, saopštio je da su se „saveznici složili oko onoga što bih označio kao uslovno i postupno obnavljanje veza sa Rusijom”. Shefer je objasnio da će se Savet NATO-a i Rusije neformalno sastati i utvrditi sporna i nesporna pitanja.

Ipak, Shefer je poručio da nema potrebe za novom arhitekturom bezbednosti koju je predložio ruski predsednik Dmitrij Medvedev. „Sasvim smo srećni sa sistemom bezbednosti koji postoji u Evropi”, kazao je Shefer. Ministri su podržali razmeštanje američkog raketnog štita u Poljskoj i Češkoj navodeći da će to „suštinski doprineti zaštiti saveznika” od pretnji balističkim projektilima dalekog dometa.

Predstavnici Albanije i Hrvatske prvi put su prisustvovali ministarskom sastanku kao gosti, jer se njihove države nalaze u postupku prijema u članstvo. Članice bi trebalo da postanu do aprila i samita NATO-a 2009. godine, kada se obeležava 60 godina postojanja vojnog saveza. Ministarski savet NATO-a zabeležio je u zaključcima i značajan napredak Crne Gore i Bosne i Hercegovine, dok će pozivnica za članstvo Makedonije čekati na rešenje spora sa imenom države. Samit će prvi put biti održan u dve države, na granici Francuske i Nemačke, a na njemu će se već znati ko su ozbiljni kandidati za budućeg generalnog sekretara NATO-a. Evropski saveznici kao mogućeg naslednika Shefera nezvanično pominju Radoslava Sikorskog, šefa poljske diplomatije.

--------------------------------------------------------

Gruzija i Ukrajina „bez mape puta“

Ministri zemalja NATO-a ohladili su težnje Ukrajine i Gruzije za članstvom u NATO-u. „Obe države napravile su veliki napredak prema članstvu, ali imaju još mnogo da urade na ispunjavanju standarda za prijem u NATO”, kazao je Shefer o izgledima Gruzije i Ukrajine da se domognu članstva u severnoatlantskoj vojnoj alijansi.

„Ponavljamo sve elemente odluke u vezi sa Ukrajinom i Gruzijom iz Bukurešta”, navedeno je u zaključcima. To je podsećanje na dokument sa samita NATO-a iz aprila ove godine gde stoji da dve zemlje eventualno mogu postati članice. Uprkos obećanjima i naporima SAD, Kijev i Tbilisi ostali su bez očekivane „mape puta” koja postupno vodi do članstva.