Спасилац из јеврејске колоне смрти

Нови Сад – Првих дана октобра 1944. године новосадским улицама једва се кретала колона од око 4.000 готово полуживих, махом мађарских, Јевреја, које су из рудника у Бору, са принудног рада, спроводили немачки и мађарски војници. Повлачећи се, окупатор их је пешице водио са собом ка Немачкој, где је већина, нажалост, и погубљена.
Из тог стравичног марша смрти неки су, ипак, успели да се спасу. Међу њима и двадесетак Јевреја, који су кришом, док су првих дана октобра ишли кроз Нови Сад, смогли снаге да се издвоје из колоне и уточиште нађу у градској болници. Ту су, захваљујући неколицини младих медицинара, збринути и дочекали су ослобођење Новог Сада 23. октобра и сопствену слободу.

Међу неколико тих спасилаца данас је жив једино тада још несвршени студент медицине, а потом доктор медицинских наука, један од доајена наше хирургије и први дечји хирург у Војводини, професор Медицинског факултета у пензији Душан Јовановић.

Њему је прексиноћ, на свечаности у Београду, амбасадор Израела у нашој земљи Артур Кол уручио медаљу "Праведник неђу нацијама", коју од 1953. године Израел додељује појединцима у свету који су ризикујући живот спасавали припаднике јеврејске заједнице у Другом светском рату.

Иако је на домаку 86. године, јуче нас је у свом дому, примајући честитке од екипе ,,Политике", дочекао ведар и чио као у "најбољим годинама".

– Драго ми је због свега овога, али жао ми је што и моји другови из тих дана нису дочекали овај леп гест. Још ми је пред очима колона тих мученика којој није било краја. Видећи гужву на улицама, изашао сам са још неким колегама и запазио да се један број логораша, искористивши несмотреност стражара, издвојио из колоне и умешао међу грађане. Ушли су у градску болницу, где су на мађарском завапили: "Молимо, помозите!". Нас четворица из санитетског радног батаљона нисмо оклевали. Сместили смо их у сутерен зграде где се сада налазе клинике за ОРЛ и офталмологију, окупали су се и кришом смо почели да им дајемо лакшу храну, јер су претходно дуго гладовали. Били су то живи костури на којима је висила кожа – присећа се др Јовановић.

Колона тих живих скелета наставила је свој паклени пут. Наш саговорник каже да му је после рата један братовљев друг из колоне, касније познати новосадски лекар, који се чудом спасао када су логораши стигли у Љубљану, посведочио да су прави пакао Јевреји доживели већ када су стигли у Црвенку где су смештени у тамошњу циглану. Припадници тек мобилисане ,,Хитлерове омладине", који су једва имали око 16 година, изводили су једног по једног логораша и немилосрдно убијали. Око 700 њих је ту страдало, а после рата им је подигнуто спомен-обележје.

Присећајући се спасавања Јевреја, наш саговорник посебно истиче да је брига о њима била најстрожа тајна чије би откривање значило сигурну смрт и за њих и за младе медицинаре. Јер, нису се баш сви радовали поразу окупатора. Када је Нови Сад ослобођен, свима је пао камен са срца.

У израелској амбасади у Београду сазнали смо да нису баш лако успели да дођу до имена особља новосадске болнице из октобра 1944. године. Драгоцену помоћ пружили су, поред осталих, др Џорџ Сапира, један од последњих преживелих које је од сигурне смрти спасао Душан Јовановић са својим пријатељима из новосадске болнице (као историчар у пензији данас живи у Мађарској) и Естер Киш, која је током рата била медицинска сестра у тој болници.