Spasilac iz jevrejske kolone smrti

Novi Sad – Prvih dana oktobra 1944. godine novosadskim ulicama jedva se kretala kolona od oko 4.000 gotovo poluživih, mahom mađarskih, Jevreja, koje su iz rudnika u Boru, sa prinudnog rada, sprovodili nemački i mađarski vojnici. Povlačeći se, okupator ih je pešice vodio sa sobom ka Nemačkoj, gde je većina, nažalost, i pogubljena.
Iz tog stravičnog marša smrti neki su, ipak, uspeli da se spasu. Među njima i dvadesetak Jevreja, koji su krišom, dok su prvih dana oktobra išli kroz Novi Sad, smogli snage da se izdvoje iz kolone i utočište nađu u gradskoj bolnici. Tu su, zahvaljujući nekolicini mladih medicinara, zbrinuti i dočekali su oslobođenje Novog Sada 23. oktobra i sopstvenu slobodu.

Među nekoliko tih spasilaca danas je živ jedino tada još nesvršeni student medicine, a potom doktor medicinskih nauka, jedan od doajena naše hirurgije i prvi dečji hirurg u Vojvodini, profesor Medicinskog fakulteta u penziji Dušan Jovanović.

Njemu je preksinoć, na svečanosti u Beogradu, ambasador Izraela u našoj zemlji Artur Kol uručio medalju "Pravednik neđu nacijama", koju od 1953. godine Izrael dodeljuje pojedincima u svetu koji su rizikujući život spasavali pripadnike jevrejske zajednice u Drugom svetskom ratu.

Iako je na domaku 86. godine, juče nas je u svom domu, primajući čestitke od ekipe ,,Politike", dočekao vedar i čio kao u "najboljim godinama".

– Drago mi je zbog svega ovoga, ali žao mi je što i moji drugovi iz tih dana nisu dočekali ovaj lep gest. Još mi je pred očima kolona tih mučenika kojoj nije bilo kraja. Videći gužvu na ulicama, izašao sam sa još nekim kolegama i zapazio da se jedan broj logoraša, iskoristivši nesmotrenost stražara, izdvojio iz kolone i umešao među građane. Ušli su u gradsku bolnicu, gde su na mađarskom zavapili: "Molimo, pomozite!". Nas četvorica iz sanitetskog radnog bataljona nismo oklevali. Smestili smo ih u suteren zgrade gde se sada nalaze klinike za ORL i oftalmologiju, okupali su se i krišom smo počeli da im dajemo lakšu hranu, jer su prethodno dugo gladovali. Bili su to živi kosturi na kojima je visila koža – priseća se dr Jovanović.

Kolona tih živih skeleta nastavila je svoj pakleni put. Naš sagovornik kaže da mu je posle rata jedan bratovljev drug iz kolone, kasnije poznati novosadski lekar, koji se čudom spasao kada su logoraši stigli u Ljubljanu, posvedočio da su pravi pakao Jevreji doživeli već kada su stigli u Crvenku gde su smešteni u tamošnju ciglanu. Pripadnici tek mobilisane ,,Hitlerove omladine", koji su jedva imali oko 16 godina, izvodili su jednog po jednog logoraša i nemilosrdno ubijali. Oko 700 njih je tu stradalo, a posle rata im je podignuto spomen-obeležje.

Prisećajući se spasavanja Jevreja, naš sagovornik posebno ističe da je briga o njima bila najstroža tajna čije bi otkrivanje značilo sigurnu smrt i za njih i za mlade medicinare. Jer, nisu se baš svi radovali porazu okupatora. Kada je Novi Sad oslobođen, svima je pao kamen sa srca.

U izraelskoj ambasadi u Beogradu saznali smo da nisu baš lako uspeli da dođu do imena osoblja novosadske bolnice iz oktobra 1944. godine. Dragocenu pomoć pružili su, pored ostalih, dr Džordž Sapira, jedan od poslednjih preživelih koje je od sigurne smrti spasao Dušan Jovanović sa svojim prijateljima iz novosadske bolnice (kao istoričar u penziji danas živi u Mađarskoj) i Ester Kiš, koja je tokom rata bila medicinska sestra u toj bolnici.