Филмска Европа без граница

Сутра увече у Копенхагену биће одржана свечана церемонија двадесет прве доделе годишњих награда ЕФА – Европске aкадемије за филм.

Чињеница да се овај догађај по гламуру не може упоредити са прекоокеанским конкурентом, холивудском доделом Оскара, никада није много замарала челнике и чланове ове европске институције, који су још од оснивања ЕФА предност давали уметности на филму а лежерности у начину додељивања признања најбољима. Свечано у сваком случају јесте и мора бити, јер је овај догађај круна активности Европске академије за филм. Дугогодишња директорка ЕФА Марион Доеринг за „Политику” говори о променама унутар Академије, активностима везаним за сутрашњи догађај...

Европска академија за филм основана је пре 20 година, шта се од тада променило?

Пре свега, променила се Европа. Када је 1988. године Европску академију за филм са седиштем у подељеном Берлину основао Ингмар Бергман, доминантна ствар на континенту била је снажна подељеност на Исток и Запад, а најзначајнија улога новоустановљене награде – „европског оскара”, била је да филмске ствараоце, ма одакле они долазили, уједини у једном граду, у једној просторији, у једну асоцијацију. Данашња Европа је под снажним утицајем осећања солидарности у самој Европској унији и ван ње.

Како су се геополитичке промене на нашем континенту одразиле на филмску Академију?

Европска академија за филм још увек уједињује европске ауторе без обзира на националне или политичке границе и нуди заједничку платформу за промоцију, сарадњу и размену искустава. Првих година њеног постојања било је максимум 99 чланова, махом редитеља, најзначајнијих имена европског филма. У то време о добитницима награда Академије одлучивао је жири који се формирао за те прилике. Од 1996. године Европска академија за филм се отворила за нове чланове и у чланство укључила и продуценте, сценографе, сниматеље, сценаристе, јер су они од виталног значаја за стварање филма. Данас имамо више од 1.800 чланова који гласају и тако одлучују о добитницима награда ЕФА. Од 1996. године председник Академије је Вим Вендерс, а од 2006. године продукцијска компанија Европске академије за филм је и продуцент церемоније доделе награда која се сада телевизијски преноси у више од 40 земаља.

Ове године се свечана церемонија организује први пут у једној нордијској земљи – у Данској. Да ли то значи да Берлин више нема ексклузиву?

Свечана церемонија доделе награда ЕФА у Берлину се одржава сваке друге године, а у међувремену „путује” од једног до другог европског града, од Лондона, Париза, Рима, Барселоне, Варшаве, и где год да се одржава има и неки специјални локални укус. Сада је дошао ред и на главни град Данске – Копенхаген.

Шта нас сутра очекује у Копенхагену?

Вашим читаоцима најављујем узбудљив филмски викенд са данским „зачинима”. Ове године сценарио за церемонију написао је Британац Ник Родик, заједно са данским колегама Јенсом Кроном и Оливером Залеом, а улога домаћина поверена је великој данској телевизијској звезди Микаелу Бертелсену. За атмосферу током церемоније доделе награда бринуће најпопуларнији дански шоу оркестар. Сам град и Министарство за културу Данске обезбедили су фантастичну јавну подршку и пружили помоћ у организацији јавних пројекција одабраних европских филмова, некадашњих добитника ЕФА, али и свих номинованих филмова за овогодишње награде. Уз то, за викенд у Копенхагену организовали смо и мастер класе Вима Вендерса, израелског аниматора и документаристе Арија Фолмана и британског продуцента Ника Пауела, као и велику конференцију на тему филмске комедије.

Можемо ли да очекујемо и долазак данске краљевске породице?

То ће сигурно бити круна вечери. Имамо велику част што ће гости на церемонији бити дански принц и принцеза! Велики догађај вечери биће и уручење награде за животно дело Џуди Денч, али и представљање награде за сниматеље сада посвећене италијанском мајстору Карлу ди Палми.

Сама церемонија додела „европских оскара” је највидљивији и најатрактивнији део активности Европске академије за филм, али шта све радите током године?

Организујемо и реализујемо семинаре, серијале предавања и конференција, организујемо сусрете младих филмских стваралаца попут оног недавног у Израелу, када смо окупили младе документаристе. Одмах после викенда у Копенхагену крећемо у припреме за церемонију доделе награда ЕФА 2009. године. Нема одмора, то је велики и захтеван посао.

Дубравка Лакић

---------------------------------------------------

За најбољи филм шест номинација

За најбољи европски филм 2008. године номиновани су и овогодишњи кански лауреати „Il Divo” Паола Сорентина, „Између зидова” Лорана Кантеа и „Гомора” Матеа Гаронеа, а прикључују им се још и „Безбрижна” Мајка Лија, „Валцер са Баширом” Арија Фолмана и „Сиротиште” Хуана Антонија Бајоне. За „европског оскара” у категорији најбољи редитељ конкуришу Лоран Канте, Андреас Дрезен, Ари Фолман, Матео Гароне, Стив Меквин и Паоло Сорентино.

Д. Л.