Десничарка која живи са партнерком

Типични гласач Алтернативе за Немачку (АфД) је средовечни мушкарац из мањег града. Најмању подршку странка има међу женама, како бирачима, тако и чланством: само један од девет кандидата на листи за предстојеће изборе за Бундестаг је припадница нежнијег пола. Међутим, на партијској конвенцији за избор кандидата за функцију канцелара једногласно је изабрана Алис Вајдел. Немачки магазин „Шпигел” описао ју је као „смоквин лист” јер представља странку коју медији и политички противници називају екстремно десничарском.

„Ако неко оптужи АфД да је мизогин, хомофобан или расистички, они могу рећи да имају Вајделову. Тако да АфД не може бити све то, иако заправо јесте”, констатује „Шпигел”.

Као неко ко припада ЛГБТ популацији и, осим у Берлину, живи и у Швајцарској где одгаја двоје усвојене деце – са својом партнерком која је пореклом са Шри Ланке, Вајделова се очигледно не уклапа у класичан стереотип радикалне десничарке. Аналитичари сматрају да она представља покушај АфД-а да се прикаже као прихватљивија опција, с потенцијалом за евентуално формирање некакве коалиције у будућности.

Вајделова се дуго борила за своју позицију у странци међу различитим фракцијама партије. Ширу подршку је стекла полако одустајући од критика неких од најзначајнијих представника „најдеснијег” крила АфД-а, попут лидера странке у Саксонији Бјорна Хекеа. А сада ни његови следбеници из огранка партије у овој источној покрајини, где се и даље осећа антизападни став наслеђен из времена хладног рата када је ова област била део тадашње Источне Немачке, немају ништа против парадокса између њиховог заговарање традиционалне породице и приватног живота Вајделове.

У неформалном разговору са аутором овог текста, један члан АфД је то овако објаснио: „Она се тако изјашњава. Ми подржавамо регистрована партнерства, али не и истополне бракове. Противимо се промоцији левичарске ЛГБТ идеологије у школама и јавним институцијама, концепту родног идентитета и промени пола.”

Алис Вајдел се није либила да прихвати неке од радикалнијих ставова уочи избора. Током разговора на друштвеној мрежи „Икс” са америчким милијардером Илоном Маском, она је Адолфа Хитлера описала као „комунисту” (?!) и „социјалисту”, што је довело до оптужби за историјски ревизионизам. Штавише, она је у говору на недавном страначком конгресу звучала „радикалније него икад”, наводи телевизија „Н-ТВ”. Након што је махала заставом са натписом „слобода говора”, незадовољна третманом у водећим немачким медијима, она је рекла да би првих 100 дана владе у којој би била АфД резултирало „потпуним затварањем немачких граница, враћањем свих који су у земљи без докумената и масовном депортацијом”.

Медији су поново извештавали о томе као о плану за протеривање етничких мањина из Немачке, иако су из АфД-а објаснили да се мисли на депортовање оних који су илегално у земљи, истичући да они у својим редовима имају чланове страног порекла.

Ова партија је у почетку била фокусирана на економску политику, али је избегличка криза 2015. године у први план ставила миграције. Тако је и Вајделова, која је радила као доктор економских наука у Кини, а након тога и у инвестиционом фонду „Голдман Сакс” у Франкфурту, заједно с странком променила правац. Са миграцијом као централним питањем ове кампање, анкете указују на рекордних више од 20 одсто подршке за АфД, чиме ће након 23. фебруара постати друга највећа снага у парламенту. Дакле, Вајделова нема разлога да ублажи реторику.

Аналитичари указују да се АфД не ослања само на њен имиџ. Растуће незадовољство владом и стагнирајућа економија гурају све већи број бирача ка алтернативном решењу. Ипак, процењује се да ће они остати ван власти без обзира на то колико гласова освоје – због такозваног „ватреног зида” који су поставиле највеће немачке партије које су одбиле могућност формирања коалиције са „екстремистима”. Међутим, званичници странке већ сада гледају ка наредним изборима 2029. године, надају се да би тада још бољи резултат могао да присили друге партије да одустану од отпора сарадњи. Посебну инспирацију црпе из Аустрије, где је председник те земље недавно затражио од Херберта Кикла да формира владу, након што су пропали покушаји центристичких партија да се договоре без његове крајње десничарске Слободарске партије. Андреас Родер, професор Универзитета „Јохан Гутенберг” у Мајнцу, констатује: „Показују на Беч и кажу: то је Немачка за четири године.”