Велики брат на мала врата

Вест да ће британске државне службе моћи да размењују осетљиве личне податке о сваком Британцу узнемирила је борце за људска права и грађанске слободе у земљи која има једну од најимпозантнијих база података о својим грађанима, али која је имала и неславне епизоде са компромитовањем тих истих података.

Мере су део предложеног закона који је најавила краљица Елизабета Друга у прекјучерашњем обраћању парламенту и одмах су изазвале жестоке критике, пише лондонски „Индипендент”.

Аргумент власти је да би се на овај начин поспешила ефикасност јавних служби, борба против криминала и заштита становништва.

За увид у супербазу података службама као што су полиција, пореска управа, здравствене власти и многи други неће, као до сада, бити потребна дозвола парламента, већ само министара.

Тако ће, на пример, Служба за издавање возачких дозвола имати директан увид у здравствени досије сваког возача, на основу чега може да закључи да ли он представља потенцијалну опасност на друму.

Критичари су оптужили владу да на мала врата уводи орвелијански програм размене података који сваког грађанина излаже опасности, уз не мали ризик да неодговорна државна њушкала злоупотребе податке.

Борци за заштиту грађанских слобода изражавају бојазан да ће се ова овлашћења користити у спрези са исто тако контроверзним нацртом Закона о комуникационим подацима. У питању је план о формирању огромне архиве која би садржала податке о електронској пошти грађана, њиховим телефонским позивима и претрагама које обављају на интернету, али о њему ће бити додатних консултација.

Комесар Савета Европе за људска права Томас Хамарберг сматра да је Британија отишла предалеко у успостављању „великобратовског друштва”. Он је изјавио да је ово корак назад у заштити личних података, подсетивши да су досадашњи пропусти Британије у чувању личних података отворили ширу расправу у ЕУ о опасностима „друштва под присмотром”.

После терористичких напада на лондонски метро 2005. завртели су се нови политички слогани – да „онај ко нема шта да крије нема чега да се плаши” или да је јавност „спремна на малу жртву” у домену личних слобода у замену за бољу заштиту од тероризма и криминала.

Сви се слажу да је згодно помоћу овог централног регистра података спречити, на пример, да се осуђивани педофил запосли у вртићу. Али било је и случајева погрешно унетих података, које су оштећени појединци једва успевали да исправе.

За опозицију је предложени закон посебно забрињавајући ако се има у виду да је влада већ показала да не зна да чува податке које тако ревносно прикупља.

Пре годину дана нестала су два диска са личним подацима о 25 милиона корисника дечјег додатка, а нешто раније и подаци о власницима возачких дозвола, што је ове грађане претворило у потенцијалне мете крадљиваца идентитета.

Откако је 1994. законски отворен пут за ширу употребу система за надзор, Британија је постала светска „престоница камера” – данас има једну на сваких 14 становника, што је више него у било којој другој европској земљи. Просечан становник Лондона буде „ухваћен” у кадар бар 300 пута дневно.

Нови закон о биометријским личним картама налаже да се у централни регистар унесу 52 информације о власнику, укључујући скенерски снимак дужице ока.

Спорна је и огромна база ДНК података која је достигла четири и по милиона узорака. Критичари, међутим, кажу да, уместо поуздане базе генетских отисака људи који су осуђивани за тешке злочине, Британија поседује све већи број података о људима који су случајно дошли у контакт с полицијом. Указује се и на непријатну чињеницу о могућој расној дискриминацији, пошто је у бази знатно више узорака ДНК црнаца у односу на белу популацију (37 одсто према само 10, према прошлогодишњим подацима).

--------------------------------------------

 Присмотра

- Директан увид у здравствени досије возача

- Архива електронске поште грађана

- Евиденција телефонских позива и претрага на интернету