Кијев разматра „процурели” план: примирје до Ускрса, мир до 9. маја

Политички и дипломатски кругови у Кијеву последњих дана живо расправљају о плану, тезама и распореду окончања рата за 100 дана, који су наводно већ израдили Доналд Трамп и његов тим.

Американци су открили делове плана једном броју европских дипломата. А од њих он је стигао у Кијев. Аутентичност плана нико не може да потврди, можда и јесте прави план који је израдио Трампов тим, или је можда нека врста сижеа састављеног на основу „Келоговог плана” објављеног прошле године пред председничке изборе у САД, за сада нема потврду. Постоје знаци који указују и на прву али и на другу опцију.

Трампов специјални представник за Украјину Кит Келог поновио је у суботу своје предвиђање да ће се рат у Украјини окончати за 100 дана.

Завршетак рата у Украјини, рекао је, је „питање месеци, свакако не година“, рекао је Келог за Фокс њуз. "Ово сам већ рекао у једном од ваших програма. Волео бих да видим одбројавање од 100 дана и да видим где смо - у прекиду ватре или у одрживом миру. А по мом мишљењу, све зависи од тога шта је стварно Али то неће бити као у Авганистану, који је трајао четири године. То не би требало да буде краткорочно решење за обе земље, а не само за њих .

Међутим, велику пажњу јавности привлаче Трампови следећи потези.

Дакле, према „распореду“, Трамп планира да обави телефонски разговор са Путином почетком фебруара. Планирано је да се о плану разговара са украјинским властима после тога.

Нагађају се две опције након разговора Вашингтона са Москвом и Кијевом. Преговори могу бити или паузирани ако се не пронађе заједнички језик или настављени, ако се такав основ пронађе.

У другом случају распоред потеза би изглеао овако.

Зеленски мора да укине указ који забрањује преговоре са Путином.

Током фебруара – прве половине марта 2025. године, предлаже се одржавање састанка Трампа, Зеленског и Путина, трилатерални састанак или два билатерална састанка, о томе ће се одлучити накнадно. Тада би требало да буду одобрени главни параметри мировног плана, а затим да се настави рад на споразуму на нивоу специјалних представника.

 Док су преговори у току и борбе трају, Трамп не блокира слање војне помоћи Украјини.

Предлаже се проглашење примирја дуж целе линије фронта од 20. априла 2025. године јер Ускрс ове године празнују истог дана све хришћанске конфесије. Истовремено, све украјинске трупе морају бити повучене из Курске области.

Крајем априла 2025. заказан би био почетак рада Међународне мировне конференције на којој ће бити забележен споразум Украјине и Руске Федерације о окончању рата уз посредовање САД, Кине и низа европских земаља.

Крајем априла почела би размена заробљеника по формули „сви за све”.

Очекује се да ће до 9. маја Међународна мировна конференција издати декларацију о окончању рата у Украјини на основу договорених параметара.

После 9. маја Украјини се нуди да не продужава режим ванредног стања и мобилизације.

Трајни мировни уговор може да закључи нови председник Украјине јер то Путин званично захтева, називајући Зеленског „нелегитимним“.

Крајем августа у Украјини би били одржани председнички избори, а крајем октобра парламентарни и локални.

Украјина неће бити чланица НАТО-а и прогласиће неутралност. Одлука о забрани уласка Украјине у Алијансу мора бити одобрена на самиту НАТО-а.

 Украјина би по овоме, требало да постане чланица ЕУ до 2030. године. ЕУ би преузела обавезе за послератну обнову земље.

Украјина званично не би признала суверенитет Руске Федерације над освојеним територијама.

Неке од санкција Руској Федерацији би биле укинуте одмах након закључивања мировног споразума.. Сва ограничења на увоз руских енергената у ЕУ такође. Али у одређеном временском периоду, она ће бити подвргнута посебној дажбини Европљана, чији ће приходи бити коришћени за обнову Украјине.

Странкама које се залажу за заштиту руског језика и миран суживот са Русијом треба дозволити да учествују на изборима у Украјини. Све акције против руског језика морају бити заустављене на државном нивоу.

Као посебно проблематична истиче се тачка о европском мировном контингенту након завршетка војних операција. С једне стране, Кијев то захтева као гаранцију безбедности. О овој тачки треба да се одрже одвојене консултације између свих страна.

Наиме, да ли ће он сада Путину понудити било какве „мировне планове“ и преговарати са њим, или ће заузети став који промовише „ратна партија“ на Западу и украјинске власти: да за сада ништа не нуди Кремљу , да не прича о било чему што компромитује са њим, већ да повећа притисак на Руску Федерацију економски (кроз санкције и ниже цене нафте) и војно (кроз повећане испоруке наоружања Украјини). А онда сачекати да сам Путин затражи мир и прихвати диктиране услове.

Ако Трамп крене овим путем, онда до Ускрса и 9. маја можда неће бити крај рата, већ његова ескалација. Са перспективом да земље НАТО буду директно увучене у војни сукоб.

Ако Трамп сада одлучи да изнесе мировне предлоге, кључно је питање да ли ће успети да постигне договор о њима са Путином. Овде ће, наравно, све зависити од предложених услова, али шансе да се у блиској будућности може постићи договор о окончању рата у овом случају су оптимистичке.