Јевтина нафта, ОПЕК прети

На почетку највеће рецесије од Другог светског рата, развијени свет суочава се са драматичним падом цене нафте ове јесени.

Барел лаке америчке нафте са јануарским датумом испоруке срозао се јуче на берзи у Њујорку испод 46,16 долара. Јединица мере покретачке сировине светске индустрије јуче је била преко 100 долара јевтинија него средином лета.

Вест да је нафта све јевтинија прате истовремено неумољиви показатељи да су до јуче неутаживи апетити купаца нафте (али и других основних индустријских сировина) све мањи. А Удружење водећих извозника нафте ОПЕК ових дана јавно признаје да губи тло под ногама. Пучина испред водеће иранске нафташке луке Бандар Абас преплављена је танкерима пуним нафте које сада нико неће да купи, упозорава Ројтерс.

Осиони заговорник што скупље нафте на светском тржишту, ирански председник Махмуд Ахмадинеџад јуче је порекао оно што је тврдио пре само седам дана, да „Иран може да издржи хировити тренд цене нафте, чак и да вредност барела падне на само пет америчких долара”.

„Ако цена нафте настави да пада, и спусти се до 30 долара по барелу, Иран неће моћи да реализује низ развојних планова, набави оружје, изгради путеве, луке, болнице и школе... Суочавамо се са могућом кризом”, изјавио је јуче Ахмадинеџад.

Од избијања америчке хипотекарне кризе прошле јесени, ОПЕК је у више наврата претио да ће развијеном свету заврнути славину, протеривао глобалне петрокомпаније и инсистирао на ставу да ће од државе-петроизвознице саме улагати у нова истраживања и развој. ОПЕК је пролетос најавио да ће од извоза нафте само ове године зарадити преко 1.000 милијарди долара и окренути се улагању код куће. Иако стешњене новим условима производње широм „трећег света”, водеће светске нафташке компаније пријавиле су ове године баснословне профите. Дуго у цикличном бизнису подложном геополитичким притисцима. „Шеврон”, „Тексако”, „Бритиш петролеум”, „Ројал Дач Шел”... најавили су јесенас да у скоријој будућности ипак неће улагати огромне суме у нова истраживања на „новим теренима” на Аљасци, у Бразилу, Намибији....

На колапс цене нафте ове јесени ОПЕК није имао готово никаквог утицаја. Најновије претње удружења 12 водећих светских извозника нафте да ће на састанку 17. децембра у Орану (Алжир) додатно смањити извоз нафте са садашња 30,2 милиона барела не изазивају панику на берзама. У том контексту, цена нафте на светском тржишту засигурно ће наставити да пада. У међувремену, водеће светске нафтне компаније могу да сачекају три до пет година, колико текућа криза може потрајати, и онда да понуде нове услове пословања на светском тржишту нафте – цена барела тада би опет могла вртоглаво да узлети, процењује агенција Блумберг.