Jevtina nafta, OPEK preti

Na početku najveće recesije od Drugog svetskog rata, razvijeni svet suočava se sa dramatičnim padom cene nafte ove jeseni.

Barel lake američke nafte sa januarskim datumom isporuke srozao se juče na berzi u Njujorku ispod 46,16 dolara. Jedinica mere pokretačke sirovine svetske industrije juče je bila preko 100 dolara jevtinija nego sredinom leta.

Vest da je nafta sve jevtinija prate istovremeno neumoljivi pokazatelji da su do juče neutaživi apetiti kupaca nafte (ali i drugih osnovnih industrijskih sirovina) sve manji. A Udruženje vodećih izvoznika nafte OPEK ovih dana javno priznaje da gubi tlo pod nogama. Pučina ispred vodeće iranske naftaške luke Bandar Abas preplavljena je tankerima punim nafte koje sada niko neće da kupi, upozorava Rojters.

Osioni zagovornik što skuplje nafte na svetskom tržištu, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad juče je porekao ono što je tvrdio pre samo sedam dana, da „Iran može da izdrži hiroviti trend cene nafte, čak i da vrednost barela padne na samo pet američkih dolara”.

„Ako cena nafte nastavi da pada, i spusti se do 30 dolara po barelu, Iran neće moći da realizuje niz razvojnih planova, nabavi oružje, izgradi puteve, luke, bolnice i škole... Suočavamo se sa mogućom krizom”, izjavio je juče Ahmadinedžad.

Od izbijanja američke hipotekarne krize prošle jeseni, OPEK je u više navrata pretio da će razvijenom svetu zavrnuti slavinu, proterivao globalne petrokompanije i insistirao na stavu da će od države-petroizvoznice same ulagati u nova istraživanja i razvoj. OPEK je proletos najavio da će od izvoza nafte samo ove godine zaraditi preko 1.000 milijardi dolara i okrenuti se ulaganju kod kuće. Iako stešnjene novim uslovima proizvodnje širom „trećeg sveta”, vodeće svetske naftaške kompanije prijavile su ove godine basnoslovne profite. Dugo u cikličnom biznisu podložnom geopolitičkim pritiscima. „Ševron”, „Teksako”, „Britiš petroleum”, „Rojal Dač Šel”... najavili su jesenas da u skorijoj budućnosti ipak neće ulagati ogromne sume u nova istraživanja na „novim terenima” na Aljasci, u Brazilu, Namibiji....

Na kolaps cene nafte ove jeseni OPEK nije imao gotovo nikakvog uticaja. Najnovije pretnje udruženja 12 vodećih svetskih izvoznika nafte da će na sastanku 17. decembra u Oranu (Alžir) dodatno smanjiti izvoz nafte sa sadašnja 30,2 miliona barela ne izazivaju paniku na berzama. U tom kontekstu, cena nafte na svetskom tržištu zasigurno će nastaviti da pada. U međuvremenu, vodeće svetske naftne kompanije mogu da sačekaju tri do pet godina, koliko tekuća kriza može potrajati, i onda da ponude nove uslove poslovanja na svetskom tržištu nafte – cena barela tada bi opet mogla vrtoglavo da uzleti, procenjuje agencija Blumberg.