Загађење у току целе године

Савремена медицина каже да би прекомерно загађење ваздуха требало да се сведе на три, четири дана годишње да би се избегао ризик по здравље. Нажалост, готово да би се могло рећи да за Београд, али и целу Србију, важе супротна „правила” ‒ ми отприлике неколико дана годишње дишемо нормално, а у остатку се гушимо у штетним честицама.

Загађен ваздух у престоници постао је свакодневна појава. На то указују и дневни подаци Агенције за заштиту животне средине (СЕПА) објављивани у току 2024. године са мерне станице у Старом граду. На овој станици су концентрације ПМ 2,5 честица превазишле смернице СЗО-a чак 174 пута – готово сваки други дан, у просеку.

Примаријус др Елизабет Пауновић, пензионисана директорка Европског центра за животну средину и здравље Светске здравствене организације (СЗО), подсећа да је квалитет ваздуха у Београду од 2017. до 2021. године био треће категорије, односно прекомерно загађен. Како Закон о заштити ваздуха прописује обавезу да се у агломерацијама у којима је ваздух прекомерно загађен усвајају планови квалитета ваздуха, град Београд је сачинио План квалитета ваздуха за период 2016–2020.

‒ Тај план није довео до побољшања па је у јуну 2021. године усвојен нови, који треба да се примењује до 2031. године. У Плану квалитета ваздуха процењује се да у Београду има око 300.000 индивидуалних кућних ложишта. Прошле године, иако званична публикација није још објављена, подаци указују на то да је на седам мерних места у Београду забележено прекорачење средње годишње вредности ПМ 2,5 честица величине два и по микрометра ‒ наводи др Пауновић.

На само око 14 одсто мерних места у престоници није „пробијен” број дана са прекорачењем граничне средње дневне концентрације ПМ 10 честица (величине 50 микрометара), који не сме бити већи од 35 дана годишње.

Са аспекта утицаја оваквих епизода екстремног загађења на здравље, важно је да и краткотрајно излагање високим нивоима и једних и других честица може довести до смањене функције плућа, респираторних инфекција и погоршања симптома астме и других хроничних болести као што су обољења срца и крвних судова. Процењује се да код деце и краћа изложеност повишеним вредностима азот-диоксидa, који је пореклом из продуката сагоревања из саобраћаја, може да изазове астму, не само да погорша њене симптоме.

‒ Посебно осетљиве популационе групе у овим екстремним епизодама загађења су деца, и то посебно она до пет година, затим старија популација изнад 65 година, људи који су оболели од хроничних болести, труднице због осетљивости плода који носе ‒ упозорава др Пауновић.

Према њеним речима, ажурирани Глобални водич за квалитет ваздуха СЗО-a публикован је 2021. године, постављајући нове препоруке за дозвољене вредности пет најважнијих загађујућих материја у ваздуху, узимајући у обзир резултате нових научних истраживања, објављених после 2005. када је претходно издање ажурирано. Ове препоруке базиране су искључиво на научним чињеницама и требало би да служе доносиоцима одлука у државама чланицама као препорука и као вредности којима треба да теже, да би заштитили здравље својих грађана.

‒ Ово је потребно имати у виду када се разматрају резултати мониторинга квалитета ваздуха, да би се констатовала чињеница да граничне вредности постављене на нивоу појединих земаља не значе и да је изложеност испод тих договорених вредности безбедна по људско здравље. Прошле године усвојене су и нове ЕУ директиве које регулишу квалитет амбијенталног ваздуха за 12 загађујућих материја. Са аспекта утицаја загађеног ваздуха на здравље становника Србије, важно је напоменути да целокупно становништво наше земље живи у областима где су прекорачене препоручене вредности за ПМ 2,5 честица ‒ истиче др Елизабет Пауновић.

Саговорница „Политике” каже да су информације о процењеном здравственом ризику неопходне као основа за вођење одговорних јавних политика у многим секторима чије активности непосредно утичу на квалитет ваздуха ‒ електроенергетски, рударство, заштита животне средине, саобраћај, управљање отпадом, индустрија, пољопривреда...

‒ Овакав приступ један је основних принципа модерног јавног здравља и препознат је у многим документима и СЗО-a и ЕУ, па следствено томе и нашег законодавства које регулише јавно здравље као термин „здравље у свим политикама”. То би омогућило примарну превенцију и спречавање болести у њиховом корену, а не бисмо се само бавили последицама ‒ напомиње наша саговорница.