Zagađenje u toku cele godine

Savremena medicina kaže da bi prekomerno zagađenje vazduha trebalo da se svede na tri, četiri dana godišnje da bi se izbegao rizik po zdravlje. Nažalost, gotovo da bi se moglo reći da za Beograd, ali i celu Srbiju, važe suprotna „pravila” ‒ mi otprilike nekoliko dana godišnje dišemo normalno, a u ostatku se gušimo u štetnim česticama.

Zagađen vazduh u prestonici postao je svakodnevna pojava. Na to ukazuju i dnevni podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) objavljivani u toku 2024. godine sa merne stanice u Starom gradu. Na ovoj stanici su koncentracije PM 2,5 čestica prevazišle smernice SZO-a čak 174 puta – gotovo svaki drugi dan, u proseku.

Primarijus dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (SZO), podseća da je kvalitet vazduha u Beogradu od 2017. do 2021. godine bio treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen. Kako Zakon o zaštiti vazduha propisuje obavezu da se u aglomeracijama u kojima je vazduh prekomerno zagađen usvajaju planovi kvaliteta vazduha, grad Beograd je sačinio Plan kvaliteta vazduha za period 2016–2020.

‒ Taj plan nije doveo do poboljšanja pa je u junu 2021. godine usvojen novi, koji treba da se primenjuje do 2031. godine. U Planu kvaliteta vazduha procenjuje se da u Beogradu ima oko 300.000 individualnih kućnih ložišta. Prošle godine, iako zvanična publikacija nije još objavljena, podaci ukazuju na to da je na sedam mernih mesta u Beogradu zabeleženo prekoračenje srednje godišnje vrednosti PM 2,5 čestica veličine dva i po mikrometra ‒ navodi dr Paunović.

Na samo oko 14 odsto mernih mesta u prestonici nije „probijen” broj dana sa prekoračenjem granične srednje dnevne koncentracije PM 10 čestica (veličine 50 mikrometara), koji ne sme biti veći od 35 dana godišnje.

Sa aspekta uticaja ovakvih epizoda ekstremnog zagađenja na zdravlje, važno je da i kratkotrajno izlaganje visokim nivoima i jednih i drugih čestica može dovesti do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja simptoma astme i drugih hroničnih bolesti kao što su oboljenja srca i krvnih sudova. Procenjuje se da kod dece i kraća izloženost povišenim vrednostima azot-dioksida, koji je poreklom iz produkata sagorevanja iz saobraćaja, može da izazove astmu, ne samo da pogorša njene simptome.

‒ Posebno osetljive populacione grupe u ovim ekstremnim epizodama zagađenja su deca, i to posebno ona do pet godina, zatim starija populacija iznad 65 godina, ljudi koji su oboleli od hroničnih bolesti, trudnice zbog osetljivosti ploda koji nose ‒ upozorava dr Paunović.

Prema njenim rečima, ažurirani Globalni vodič za kvalitet vazduha SZO-a publikovan je 2021. godine, postavljajući nove preporuke za dozvoljene vrednosti pet najvažnijih zagađujućih materija u vazduhu, uzimajući u obzir rezultate novih naučnih istraživanja, objavljenih posle 2005. kada je prethodno izdanje ažurirano. Ove preporuke bazirane su isključivo na naučnim činjenicama i trebalo bi da služe donosiocima odluka u državama članicama kao preporuka i kao vrednosti kojima treba da teže, da bi zaštitili zdravlje svojih građana.

‒ Ovo je potrebno imati u vidu kada se razmatraju rezultati monitoringa kvaliteta vazduha, da bi se konstatovala činjenica da granične vrednosti postavljene na nivou pojedinih zemalja ne znače i da je izloženost ispod tih dogovorenih vrednosti bezbedna po ljudsko zdravlje. Prošle godine usvojene su i nove EU direktive koje regulišu kvalitet ambijentalnog vazduha za 12 zagađujućih materija. Sa aspekta uticaja zagađenog vazduha na zdravlje stanovnika Srbije, važno je napomenuti da celokupno stanovništvo naše zemlje živi u oblastima gde su prekoračene preporučene vrednosti za PM 2,5 čestica ‒ ističe dr Elizabet Paunović.

Sagovornica „Politike” kaže da su informacije o procenjenom zdravstvenom riziku neophodne kao osnova za vođenje odgovornih javnih politika u mnogim sektorima čije aktivnosti neposredno utiču na kvalitet vazduha ‒ elektroenergetski, rudarstvo, zaštita životne sredine, saobraćaj, upravljanje otpadom, industrija, poljoprivreda...

‒ Ovakav pristup jedan je osnovnih principa modernog javnog zdravlja i prepoznat je u mnogim dokumentima i SZO-a i EU, pa sledstveno tome i našeg zakonodavstva koje reguliše javno zdravlje kao termin „zdravlje u svim politikama”. To bi omogućilo primarnu prevenciju i sprečavanje bolesti u njihovom korenu, a ne bismo se samo bavili posledicama ‒ napominje naša sagovornica.