Пахорова влада подржаће здрав део привреде

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Словенија очекује кризу која ће трајати две, три године, уз годину дана опоравка економије. Нова влада, чији је премијер Борута Пахор, одлучила је да подржи „здрави део привреде”, пре свега извознике, а најавила је и пакет мера којим ће помоћи да примаоци државних гаранција у банкарском сектору дају паре предузећима, што је последњих дана шкрипало. Влада је одлучила да се неће мешати у појединачне одлуке појединачних фирми, али да ће се бринути да „јака влада очува услове за јако тржиште”. Пахорова влада неће гасити пожаре у предузећима која се нађу на удару кризе, јер њен „задатак није само да очува конкурентност привреде, већ да подстицајним мерама помогне да преброде рецесију”. Он је обећао и штедњу на нивоу државе из које ће бити изузета улагања у технолошки развој, као и олакшице за фирме које буду запослиле нову радну снагу. „Сада није време за пасивну социјалну политику, већ како да створимо више”. Зато Пахор намерава да створи услове како би Словенија постала Елдорадо за стране инвеститоре. Али није склон идеји да држава наврат-нанос прода своје парадне фирме и зато тражи да важне финансијске установе, попут Нове Љубљанске банке и Заваровалнице „Триглав” остану у већинском домаћем власништву.

Пахоров заменик у влади Митја Гаспари, иначе министар за развој и европске послове, указује да долази „посредно, у индустријски сектор, због чега је кључно да се у првом реду осигура ликвидност банака”, што је држава већ учинила усвојеним мерама, на основу којих гарантује за улоге до 50.000 евра.

Медији упозоравају да водеће државне грађевинске фирме попут СЦТ-а и „Веграда” не успевају да добију зајам од банки, због чега је угрожен њихов рад, као и да се у наредне две године очекује отпуштање трећине радника запослених у текстилној индустрији, што значи 7.000 људи. Растућу кризу у аутомобилској индустрији осећају и запослени у индустрији производње челика, тачније у „Акронију” из Јесеница, где су се радници неуспешно супротставили одлуци управе да од децембра радну недељу смањи на 36 сати (уместо досадашњих 40), уз сразмерно смањење зарада.

Други дом парламента, Државно веће (ДВ), предлаже да влада смањи издатке по питању трошкова за одбрану, као и да организује јавне радове. Председник ДВ Блаж Кавчич је забринут јер Словенија извози чак 70 одсто БДП, а наруџбине из иностранства су све ређе, што мора пратити „смањење производње и отпуштања”. Матеј Лаховник, министар привреде, тражи да се Словенија одазове на кризу „растерећењем привреде”, док у јавним радовима види друго спасоносно решење.

Светлана Васовић-Мекина

--------------------------------------------------------------------

Трговци одбили захтев за поскупљење

Водећи словеначки трговци прошле седмице одбили су захтев највећег произвођача производа од жита (фабрика „Жито” из Љубљане) за поскупљење артикала, уз претњу да ће се окренути јефтинијим добављачима. Такав потез је у складу са мерама које је најавио шеф управе „Меркатора” Жига Дебељак како би се криза укротила – промена политике цена робе, прилагођавање понуде потрошачима, увођење нових производа. Ове године је за инвестиције било намењено 300 милиона евра, а идуће године ни половина те своте. Улагања неће бити обустављена али ће бити успорена, при чему Дебељак обећава да „Меркатор” не планира отпуштања запослених.

----------------------------------------------------------------------------------

„Ревоз” зауставља производњу крајам године

„Ревоз”, „Реноова” фабрика у Новом Месту, већ је отпустила недавно уведену ноћну смену и сузила поподневну, при чему је без посла остало пар стотина радника. У децембру ће увести још седам нерадних дана, производњу ће потпуно зауставити током последње две седмице 2008. „Ревоз” признаје да мора радикално да сузи обим производње, па размишља о „прераспоређивању радног времена” у 2009, чиме би „одговорио на срозавање продаје”.

-----------------------------------------------------------

РС отпорнија од Федерације

Бањалука – Талас финансијске и економске кризе већ је запљуснуо и Босну и Херцеговину, у којој је, према подацима агенција за промет некретнинама, продаја и куповина станова и кућа пала за 70 одсто. Криза ће, према проценама економиста, жешће уздрмати БиХ идуће године, с тим што ће много јаче потрести Федерацију БиХ него Републику Српску.

„Република Српска је једина у БиХ усвојила нацрт буџета, који у идућој години треба да буде 1,67 милијарди марака или за 95 милиона већи од овогодишњег. Према нашим проценама, раст бруто друштвеног производа требало би да буде 6,4 процената, што значи да ће бити највећи у региону”, казао је за наш лист републички министар финансија Александар Џомбић.

Оптимизам да ће економска криза мање погодити Републику Српску стручњаци, поред осталог, базирају на неколико чињеница. „Ми смо приватизовали крупне системе као што су Телеком Српске и Нафтна индустрија, а Федерација БиХ није продала већину великих предузећа. У условима економске кризе, приватизација ће у Федерацији БиХ ићи много теже. Треба имати у виду и да се федерални буџет добрим делом пунио акцизама од увезених нафтних деривата. Са почетком рада Рафинерије нафте у Босанском Броду, та ставка федералних прихода ће се знатно смањити”, рекао је за „Политику” директор бањалучког Економског института др Душко Јакшић.

Он, осим тога, предност РС види и у томе што је већ уговорила велике стране инвестиције. „Са аустријским ’Штрабаком’ потписан је уговор о изградњи аутопутева, чија градња треба да почне идуће године. Према уговору, ’Штрабак’ ће у овај посао уложити три милијарде евра. Норвешка компанија ’Технор енерџи’ градиће хидроелектране на реци Босни, у које ће уложити најмање 200 милиона евра, а немачка фирма РВЕ је најавила да је спремна да у електроенергетски сектор Републике Српске уложи милијарду евра”, истакао је Јакшић.

И док се у РС повећава буџет, дотле у Федерацији БиХ предлажу његово драстично смањивање – са 1,77 милијарди на 1,56 милијарди марака. Према речима федералног министра финансија Вјекослава Беванде, које су пренели електронски медији, буџет Федерације БиХ је и ове године у дефициту за више од стотину милиона марака. Да у Федерацији БиХ нема разлога за оптимизам види се и из речи њеног премијера Неџада Бранковића. Бранковић је недавно рекао да комерцијалне банке због финансијске и економске кризе не могу да реализују 204 милиона евра намењених домаћој привреди. Без кредита, објаснио је Бранковић, нема инвестиција и нових радних места, што значи да нема ни привредног развоја. Такво стање ће, процењују у Федерацији БиХ, угрозити и започета улагања, а крајња последица тога биће отпуштање радника. Од губитка послова и отпуштања радника највише страхују грађевинари. У федералном делу БиХ се прибојавају и отпуштања грађевинских радника из суседних земаља. На то је упозорио Фарук Ширбеговић, директор „Ширбеговић групе”. Он је данашњем „Дневном авазу” рекао да ће се грађевински радници из БиХ први наћи на удару послодаваца у Словенији, Хрватској и другим земљама у којима ће, сасвим је сигурно, доћи до смањивања инвестиција, а тиме и потребе за страном радном снагом.

Шта би значио повратак радника из БиХ, запослених у другим државама, илустративно показује следећи податак: у њој је тренутно 477.000 незапослених. Од тог броја у Федерацији БиХ посао тражи 332.000, у Републици Српској 132.000, а у дистрикту Брчко 12.000.