Земља снежна грудва

Улази ли Земља у вечито ледено доба?

Милионима година устаљено смењивање хладних и топлих раздобља је, изгледа, нарушено наговешћујући подуже трајање ледене хладноће. У чланку на страницама угледног научног часописа „Нејчер” упозорено је на ширење пространстава прекривених вечним ледом на оба пола.

У следећих 10.000 до 100.000 година снежна пустиња налик антарктичној прекриће већи део Канаде, Европе и Азије. Да ли је данашње гомилање угљен-диоксида којег сви оптужују за свеопште отопљење довољно да предупреди свеколико слеђивање?

Познато је да је наша планета прошла кроз туце ледених доба у протеклих три милиона година, у којима се ледени покривач спуштао (и повлачио) ка нижим географским ширинама и на једном и другом полу. Захлађење би потрајало, отприлике, 41.000 година. У минулих пола милиона година замрзавање се протегло на петину временског распона – потрајало је стотину хиљада година.

У међувремену се жива у термометру колебала: час нагоре, час надоле. И то се није смањило у скорој прошлости, што јасно потврђује испитивање старих стена. Напротив, два последња залеђивања била су најжешћа.

Четири километра леда

Томас Кроули са Универзитета Единбург (Велика Британија) и Вилијам Хајд са Универзитета Торонто (Канада) су на рачунару најпре дочарали претходна да би предсказали долазећа ледена доба. И тако су установили да ће Земља за 10.000 до 100.000 година ући у најсуровије и најдуже ледено доба од свих у протеклих неколико милиона година када ће цела Северна Америка личити на данашњи Антарктик.

Ни Европа и Азија неће избећи климатски усуд: ледени прекривач дебео до три и по километра протезаће се од Енглеске до Сибира, што се – према рачунарском опонашању – никада раније није догодило! За Азију је извесно да у прохујалих пет милиона година није искусила такву хладноћу.

Да ли ће будуће несвакидашње ледено доба бити последица промене климе изазване људским делањем?

Откако су се пре пола милијарде година (или мало више) појавили сложенији облици живота, земаљска клима била је знатно топлија него сада, без имало леда на половима. У току најтоплијег раздобља, пре сто до 50 милиона година, Антарктик су красиле бујне шуме, а плитка мора су прекривала велика подручја Америке, Европе и Африке. Од тада је опао износ угљен-диоксида, како се претпоставља, вероватно због уздизања Хималаја. И Европа је почела да се хлади; на Антарктику је започело гомилање леда пре, отприлике, 30 милиона година, нешто касније и на Арктику.

Изненада је пре два и по милиона година Земља ушла у чудна климатска збивања, праћена наглим колебањима између међуледених раздобља као садашњег и ледених доба у току којих се трајни лед на северној полулопти навелико гомилао. На врхунцу потоњих у Европи, северној Азији и Северној Америци наслаге су достизале четири километра дебљине, а висина мора опадала је за 120 метара у поређењу с данашњом.

Бела плавозелена

У међувремену су међуледеба раздобља бивала све топлија, а ледена доба све хладнија.

Научници нису у стању да без оклевања и премишљања одговоре, зато што у геолошким наслагама нису наишли на слично међуледено доба, као што је ово у којем живимо. Лорен Лисијецки са Калифорнијског универзитета у Санта Барбари (САД), стручњак за праисторијска климатска збивања, наглашава да је ово једино истраживање за које зна да најављује најсуровије ледено доба у протеклих неколико милиона година. Зато препоручује додатне провере да би се предвиђања поткрепила или оповргла. Једно је извесно: никада нећемо сазнати да ли ће се то догодити природно или под човековим утицајем.

Замисао да ће нашу планету оковати вечни лед прилично веродостојна. Џејмс Закос, који на Калифорнијском универзитету у Санта Крузу проучава климу из прошлости, подсећа да је пре 600 милиона година била мелтене цела залеђена. Отуда назив међу климатолозима: Земља снежна грудва.

Утешно је једино то што су данашње количине гасова „стаклене баште” (угљен-диоксида и осталих) подједнаке, по свему судећи, онима од пре три милиона година. Хоће ли оне предупредити да се наша плавозелена не преобрати у белу планету?