Zemlja snežna grudva

Ulazi li Zemlja u večito ledeno doba?

Milionima godina ustaljeno smenjivanje hladnih i toplih razdoblja je, izgleda, narušeno nagovešćujući poduže trajanje ledene hladnoće. U članku na stranicama uglednog naučnog časopisa „Nejčer” upozoreno je na širenje prostranstava prekrivenih večnim ledom na oba pola.

U sledećih 10.000 do 100.000 godina snežna pustinja nalik antarktičnoj prekriće veći deo Kanade, Evrope i Azije. Da li je današnje gomilanje ugljen-dioksida kojeg svi optužuju za sveopšte otopljenje dovoljno da predupredi svekoliko sleđivanje?

Poznato je da je naša planeta prošla kroz tuce ledenih doba u proteklih tri miliona godina, u kojima se ledeni pokrivač spuštao (i povlačio) ka nižim geografskim širinama i na jednom i drugom polu. Zahlađenje bi potrajalo, otprilike, 41.000 godina. U minulih pola miliona godina zamrzavanje se proteglo na petinu vremenskog raspona – potrajalo je stotinu hiljada godina.

U međuvremenu se živa u termometru kolebala: čas nagore, čas nadole. I to se nije smanjilo u skoroj prošlosti, što jasno potvrđuje ispitivanje starih stena. Naprotiv, dva poslednja zaleđivanja bila su najžešća.

Četiri kilometra leda

Tomas Krouli sa Univerziteta Edinburg (Velika Britanija) i Vilijam Hajd sa Univerziteta Toronto (Kanada) su na računaru najpre dočarali prethodna da bi predskazali dolazeća ledena doba. I tako su ustanovili da će Zemlja za 10.000 do 100.000 godina ući u najsurovije i najduže ledeno doba od svih u proteklih nekoliko miliona godina kada će cela Severna Amerika ličiti na današnji Antarktik.

Ni Evropa i Azija neće izbeći klimatski usud: ledeni prekrivač debeo do tri i po kilometra protezaće se od Engleske do Sibira, što se – prema računarskom oponašanju – nikada ranije nije dogodilo! Za Aziju je izvesno da u prohujalih pet miliona godina nije iskusila takvu hladnoću.

Da li će buduće nesvakidašnje ledeno doba biti posledica promene klime izazvane ljudskim delanjem?

Otkako su se pre pola milijarde godina (ili malo više) pojavili složeniji oblici života, zemaljska klima bila je znatno toplija nego sada, bez imalo leda na polovima. U toku najtoplijeg razdoblja, pre sto do 50 miliona godina, Antarktik su krasile bujne šume, a plitka mora su prekrivala velika područja Amerike, Evrope i Afrike. Od tada je opao iznos ugljen-dioksida, kako se pretpostavlja, verovatno zbog uzdizanja Himalaja. I Evropa je počela da se hladi; na Antarktiku je započelo gomilanje leda pre, otprilike, 30 miliona godina, nešto kasnije i na Arktiku.

Iznenada je pre dva i po miliona godina Zemlja ušla u čudna klimatska zbivanja, praćena naglim kolebanjima između međuledenih razdoblja kao sadašnjeg i ledenih doba u toku kojih se trajni led na severnoj polulopti naveliko gomilao. Na vrhuncu potonjih u Evropi, severnoj Aziji i Severnoj Americi naslage su dostizale četiri kilometra debljine, a visina mora opadala je za 120 metara u poređenju s današnjom.

Bela plavozelena

U međuvremenu su međuledeba razdoblja bivala sve toplija, a ledena doba sve hladnija.

Naučnici nisu u stanju da bez oklevanja i premišljanja odgovore, zato što u geološkim naslagama nisu naišli na slično međuledeno doba, kao što je ovo u kojem živimo. Loren Lisijecki sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari (SAD), stručnjak za praistorijska klimatska zbivanja, naglašava da je ovo jedino istraživanje za koje zna da najavljuje najsurovije ledeno doba u proteklih nekoliko miliona godina. Zato preporučuje dodatne provere da bi se predviđanja potkrepila ili opovrgla. Jedno je izvesno: nikada nećemo saznati da li će se to dogoditi prirodno ili pod čovekovim uticajem.

Zamisao da će našu planetu okovati večni led prilično verodostojna. Džejms Zakos, koji na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu proučava klimu iz prošlosti, podseća da je pre 600 miliona godina bila meltene cela zaleđena. Otuda naziv među klimatolozima: Zemlja snežna grudva.

Utešno je jedino to što su današnje količine gasova „staklene bašte” (ugljen-dioksida i ostalih) podjednake, po svemu sudeći, onima od pre tri miliona godina. Hoće li one preduprediti da se naša plavozelena ne preobrati u belu planetu?