Поремећаји климe доводе до повећања броја атипичних обољења

Атипични канцери, ендокринолошка обољења, неуролошке сметње, алергије и векторске болести, заједнички су именитељ било да говоримо о томе да су узроци климатске промене, било превелико загађење пластиком. Да систем може да функционише доказујемо изнова када настане криза, оно што недостаје је ублажавање и прилагођавање климатским променама и системски приступ превенцији и куративи када криза прође. Ово су најважнији закључци недавно одржаног другог Форума еколошких политика „Утицај на људе и здравље” у организацији WWF-а, светске организације за заштиту природе.

„Бројни су докази да су поремећаји у клими довели до повећаног обима атипичних обољења за наше поднебље. Конкретан пример је грозница Западног Нила или алергије, на чије се симптоме жали скоро 50 одсто становништва, а које свакодневно осетимо. Спектар узрока креће од топлотних таласа који су разлог тренутне смрти код 70.000 људи, преко суша и поплава до ширења вируса са којима се срећемо први пут”, истакла је Дуња Мацоко Дрвар, директорка програма заштите природе у WWF Адрији.

„Познато је да се вируси у највећој мери шире захваљујући инсектима и птицама које су најчешћа мета инсеката, а не сме се заборавити да свако климатско одступање у плусу за и макар и 0,1 степен Целзијуса значи ширење популација инсеката за око 150 километара северно и јужно од тачке мерења”, објаснио је Миланко Шеклер, научни сарадник Ветеринарско-специјалистичког Института у Краљеву.

Маја Вучковић Крчмар из делегације Европске уније надовезала се подацима Светске здравствене организације који упућују на запањујућ број повећања карцинома плућа код непушача, као и повећање кардиоваскуларних обољења за 15 одсто у 2023. години. „Својим чињењем односно нечињењем људи ће себе довести до ивице опстанка, а природа ће опстати”, истакла је она.

Према речима Игора Јездимировића из Инжењера заштите животне средине, на 1,25 килограма отпада који дневно произведемо, 0,2 килограма је пластика која завршава на санитарним или несанитарним депонијама. „Непостојање депозитних и система за рециклажу и воље да се постојећи прописи спроведу, доводе нас до тога да се свако отварање теме третирања и управљања отпадом дочекује нерадо”, указао је он.

Ако узмемо у обзир да пластика након разлагања на микро и нано честице заврши у највећој мери у води, одакле се даље „увози” у наше, али и организме биљака и животиња, Маја Раковић је напоменула да је Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” формирао релациону базу конкретних података која се свакодневно допуњава егзактним подацима за реке Дунавског слива. Ова база може да послужи као основ за унапређење даљих истраживања на тему утицаја микропластике на здравље акватичних система, па и људи.

„Најчешћи вид изложености човека штетним супстанцама пластике је преко коже (одећа, козметика, хигијена која садржи ове честице), а дуготрајна изложеност ниском интензитету је кључ за разумевање како је ова супстанца доспела у организам”, упозорила је Бранислава Матић из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Како су истакли учесници форума, још једна важна појава у води, узрокована климатским променама јесте и „цветање воде”, које доводи до појаве велике количине цијанобактерија и уколико нема најпре признања да се са овим проблемом сусрећу готово све површинске воде, затим правилног и сталног мониторинга, а коначно и правовремено деловање јавних предузећа за прераду воде – нарушавање система водоснабдевања је неминовно. Последњи такав случај догодио се у Ужицу, али је то такође и пример како је криза довела до редефинисања у процесима рада како би се убудуће сличне ситуације спречиле.