Свођење рачуна на западном Балкану

Вредни Американци плаћају порез – политичари у Вашингтону троше тај новац непромишљено. Милијарде долара су дате левичарским невладиним организацијама за спровођење радикалне политике у другим земљама, написао је недавно изасланик америчког председника Доналда Трампа за специјалне мисије Ричард Гренел на друштвеној мрежи „Икс”. Као пример, он је поделио податке о готово две милијарде долара које је Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) доделила државама западног Балкана од 2020. до 2024, то јест током председничког мандата Џозефа Бајдена. Наводно је у том периоду тзв. Косово добило 537 милиона долара, Босна и Херцеговина 402 милиона, Северна Македонија 290, Србија 209, Албанија 189, док је Црној Гори припало 77 милиона.

Дан пре Гренела УСАИД је критиковала и портпаролка Беле куће Керолајн Левит, између осталог, и због доделе 1,5 милиона долара за програме који промовишу различитост, правичност и инклузију (ДЕИ) на радним местима у Србији. Иако није прецизирала о којим пројектима у нашој земљи је реч, британски „Дејли мејл” је пренео да је невладина организација Група изађи, примила милион и по зелених новчаница да „негује и подстиче окружење које повећава потенцијал за запошљавање ЛБГТ+ особа, прошири могућности за ЛБГТ+ предузетнике и смањи дискриминацију на радном месту”. Левитова је констатовала да је таква помоћ додељена и другим земљама за сличне иницијативе, попут 70.000 долара који су дати за ДЕИ мјузикл у Ирској, 47.000 долара за трансродну оперу у Колумбији, 32.000 долара за трансродни стрип у Перуу, као и да су ти пројекти део ширег тренда суманутог и злонамерног трошења новца, без адекватног надзора.

Иако су неки у Србији са радошћу дочекали вест да је Трамп недуго по повратку у Белу кућу одлучио да на три месеца замрзне све пројекте УСАИД-а у свету, донације Агенције за међународни развој покривале су знатно шири спектар тема од сексуалних мањина. Када је УСАИД 2021. обележавао две деценије рада у Србији, саопштено је да је од 2001. до тада уложено 882 милиона долара у нашу земљу. Како је прецизирао ондашњи амбасадор САД у Београду Ентони Годфри, то се, између осталог, односило на унапређење рада локалних самоуправа, набавку санитетских возила, отварање нових радних места, помоћ пољопривреди, малим и средњим предузећима, те подршци тежњама Србије да постане чланица ЕУ. На изложби „Двадесет година партнерства – заједно стварамо”, којој је присуствовао и наш државни врх, представљене су фотографије и видео-материјали неких од пројеката УСАИД-а у Србији. Уосталом, у дну интернет странице Народне скупштине и сада пише да је њен развој „омогућен захваљујући подршци америчког народа преко Агенције Сједињених Држава за међународни развој”.

С оне стране Дрине медији пишу да се током 2023. у БиХ улило нешто мање од 76 милиона долара из Вашингтона. У тој години, између осталог, реализована су два пројекта везана за туризам, вредна 2,34 и 2,01 милион долара, независни медији су добили 1,64 милиона. За борбу против корупције издвојено 1,7 милиона и чини се да се на том пољу виде најбољи резултати – у мандату претходне америчке администрације, бивши министар сигурности БиХ Селмо Цикотић осуђен је на три године затвора због злоупотребе службеног положаја, док се његов наследник на тој функцији Ненад Нешић тренутно сумњичи за слична дела, за време док је био директор „Путева РС”.

О учинку УСАИД-а говорио је и Милорад Додик, оцењујући да ова организација подрива РС, иако је било периода и када их је хвалио. Ипак, нову Трампову одлуку дочекао је са осмехом. Он је истакао да је 400 милиона долара, колико је у касу БиХ легло из Вашингтона у претходних неколико година, огроман новац – али се подухвати не примећују. Додик је у свом стилу оценио да би се са толиким парама резултати морали видети и у Немачкој, а камоли у БиХ. Према мишљену првог човека Српске, новац је отишао невладиним организацијама, медијима и новинарима који су се продали.

Од земаља западног Балкана, више донација од БиХ од Америчке агенције за међународни развој добило је једино тзв. Косово. Др Михаило Бркић, посланик у скупштини АП Војводине из странке Србија центар и председник РО за финансије и привреду, у ауторском тексту наводи занимљиве статистичке податке: „БДП тзв. Косова износио је 10,5 милијарди америчких долара 2023. године. Извоз тзв. Косова био је 4,1 милијарду, а буџет 3,4 милијарде. Онај најбитнији показатељ развијености, а то је БДП по становнику, био је на КиМ 5.960 долара. Тако је косовски БДП био тек 50 одсто оног у Србији (без КиМ), који је за посматрану 2023. износио 12.281. Овај статистички излет био је неопходан како бисмо боље разумели последице укидања УСАИД-ове помоћи тзв. Косову. Наиме, током периода 2020–2024. у косовски привредни систем преко невладиних организација и различитих пројеката финансираних новцем УСАИД-а просечно је годишње упумпавано близу 135 милиона долара. То је противвредност 1,3 одсто БДП тзв. Косова или 3,2 одсто његовог извоза или чак четири одсто годишњег буџета”, констатовао је Бркић. Према његовој оцени, средства УСАИД-а показала су да осим невладиних организација које се издржавају новцем страних влада, постоје и тзв. државе које се финансирају баш као и те НВО, па тако могу и да прођу – онда када новца понестане пројекат се гаси.

Василије Филиповић

Антрфиле

Од решавања мултиетничких питања до робота за мужу крава

Америчка агенција за међународни развој покренула је 2012. у Северној Македонији пројекат спајања деце различитог националног порекла. Циљ пројекта је био да општине подстакну формирање вишенационалних одељења у школама преко финансијске помоћи за реновирање школских зграда, као и подизања нивоа свести међу наставницима, ученицима и родитељима. Како је тада наведено, овај образовни пројекат, вредан више од пет милиона долара, примениће се у четрдесетак основних и средњих школа широм земље које су одређене за реновирање. Између осталих, још један пример одсликава широк дијапазон америчких донација: робот за мужу крава, уз помоћ УСАИД-а, 2022. године стигао је на једну македонску фарму.