Стари континент мора да одабере страну историје

Учинимо Америку поново великом (МАГА) одавно је главни слоган Доналда Трампа, чији је повратак у Белу кућу дао замајац конзервативном партијама широм Старог континента. На његовој инаугурацији Капитол хил је био испуњен десничарским политичарима из Европе, који се махом залажу за мање централизовану Европску унију, попут Ђорђе Мелони, Тина Крупале, Ђорђа Симиона, Матеуша Моравјецког, Сантијага Абаскала... Са друге стране, нико од највиших представника ЕУ није био присутан.

„Од МАГА до МЕГА: Учинимо Европу поново великом”, написао је недавно амерички милијардер Илон Маск на друштвеној мрежи „Икс”. Масково промовисање оваквих парола узнемирило је политичке лидере у Бриселу, па је Европска комисија прошлог месеца продубила истрагу о његовој платформи „Икс”, осумњиченој да шири лажне информације и манипулише јавном дебатом у Европи.

Инспирисане МЕГА слоганом, странке из групације Патриоте за Европу (ПфЕ) у Европском парламенту окупиле су се јуче у Мадриду с циљем да поремете доминацију највећих група у ЕП – Европске народне партије (ЕПП) и Прогресивног савеза социјалиста и демократа (СиД). С обзиром на то да у Трампу виде идеолошког савезника, поручили су да планирају да направе стратегију за сарадњу са САД, али и са другим десничарским лидерима преко Атлантика који гаје вредности сличне њиховим, као што је аргентински председник Хавијер Милеи. Домаћин овог самита била је странка Вокс, Сантијага Абаскала, који је такође и лидер ПфЕ-а, а догађај је окупио неке од најистакнутијих представника европске крајње деснице, укључујући Виктора Орбана, Герта Вилдерса, Матеа Салвинија и Марин ле Пен. Након заједничке вечере у петак, Ле Пенова је истакла да се после сваких европских избора види колико њихове идеје напредују.

„Избори прошлог јуна показали су ово: ми смо сада трећа сила у Европском парламенту”, написала је Ле Пенова на „Инстаграму”.

Ипак, слоган „Учинимо Европу поново великом” није новитет унутар европске деснице – пре ПфЕ-а користили су га и њихови идеолошки сродници из групе Европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР), која заузима четврто место по бројности у ЕП. Они су крајем јануара организовали „МЕГА 2025” самит у Бриселу, што је била друга таква конференција, након оне одржане 2024. у Букурешту, каже за „Политику” Ђорђе Симион, потпредседник ЕЦР-а и председник странке АУР у Румунији.

„Уживали смо у присуству више од 400 политичких лидера из целог света, интелектуалаца и представника цивилног друштва, публициста и инфлуенсера блиских суверенистичкој и конзервативној сфери. Први пут у Европском парламенту, познатом бастиону радикалне левице, неки од најјачих гласова антиглобалистичког покрета послали су снажне поруке – о одбрани фундаменталних вредности, породици и будућности наше деце, о нашим правима и слободама, идентитету и суверенитету”, истакао је Симион.

Према његовим речима, Европа се налази на прекретници, када мора да одабере страну историје на којој ће се позиционирати.

„Сигнал воље и јединства који смо послали кроз ове конференције кључан је за успех наше борбе. Врло важно: наставићемо да организујемо ове догађаје и даље, укључујући и конференцију МЕГА у Београду”, поручио је Симион за наш лист.

Да је сада, више него икад раније, кључно ширити поруку „Учинимо Европу поново великом” – не као наметнуту доктрину, већ као буђење европског идентитета који јој припада, истиче за „Политику” Вил Донахју, председник Колеџ републиканаца Америке.

„Снажна Европа треба да се састоји од независних нација, а не од централизоване супердржаве. Поновним потврђивањем вере, породице и националне снаге, европски конзервативци могу повратити своје наслеђе и супротставити се силама које настоје да га наруше”, каже Донахју и додаје да ће Бела кућа под Трамом подржати ове вредности, али да је на народима Европе да преузму одговорност за суверенитет и самоодређење.

„Верујем да ће Трампова администрација заузети прагматичан приступ према Европској унији, дајући приоритет националном суверенитету, фер трговини и снажним билатералним односима са земљама које поштују сопствене традиције и интересе. Дани када је Америка слепо субвенционисала глобалистичке институције на рачун сопственог народа су прошли. Широм Европе видимо растући покрет патриотских лидера који одбацују бирократско прекорачење овлашћења из Брисела и боре се за своје нације”, закључио је Донахју.

Међутим, поједини аналитичари сматрају да испод те самоуверене фасаде европских десничара тиња несигурност у погледу тога шта Трамп заправо значи за Стари континент, јер је његова доктрина ипак „Америка на првом месту”. Савезници Ђорђе Мелони се надају да она може посредовати између САД и ЕУ у трговинским преговорима.

„Желимо да будемо мост”, рекао је италијански министар спољних послова Антонио Тајани за лист „Коријере дела сера”. Са друге стране, „Њујорк тајмс” упозорава да би, ако би покушала да игра улогу „шаптачице Трампу”, Мелонијева могла да се нађе у сендвичу између непредвидивог америчког председника и ЕУ, у случају да однос постане непријатнији него што већ јесте. У том сукобу било би тешко за Мелонијеву да се сврста на Трампову страну, пише амерички лист позивајући се на Жан-Пјер Дарниса, професора на Универзитету „Азурна обала” у Ници, који проучава италијанске спољне односе – јер Рим од уније зависи као од највећег трговинског партнера и извора милијарди евра из фондова. У том контексту, требало би имати на уму да је Трамп запретио казненим мерама против европских земаља које не испуњавају циљеве потрошње НАТО-а. Са 1,5 одсто БДП-а уложеног у одбрану, Италија је далеко испод циља од два одсто – а још даље од пет одсто, које Трамп сада тражи.