Stari kontinent mora da odabere stranu istorije

Učinimo Ameriku ponovo velikom (MAGA) odavno je glavni slogan Donalda Trampa, čiji je povratak u Belu kuću dao zamajac konzervativnom partijama širom Starog kontinenta. Na njegovoj inauguraciji Kapitol hil je bio ispunjen desničarskim političarima iz Evrope, koji se mahom zalažu za manje centralizovanu Evropsku uniju, poput Đorđe Meloni, Tina Krupale, Đorđa Simiona, Mateuša Moravjeckog, Santijaga Abaskala... Sa druge strane, niko od najviših predstavnika EU nije bio prisutan.

„Od MAGA do MEGA: Učinimo Evropu ponovo velikom”, napisao je nedavno američki milijarder Ilon Mask na društvenoj mreži „Iks”. Maskovo promovisanje ovakvih parola uznemirilo je političke lidere u Briselu, pa je Evropska komisija prošlog meseca produbila istragu o njegovoj platformi „Iks”, osumnjičenoj da širi lažne informacije i manipuliše javnom debatom u Evropi.

Inspirisane MEGA sloganom, stranke iz grupacije Patriote za Evropu (PfE) u Evropskom parlamentu okupile su se juče u Madridu s ciljem da poremete dominaciju najvećih grupa u EP – Evropske narodne partije (EPP) i Progresivnog saveza socijalista i demokrata (SiD). S obzirom na to da u Trampu vide ideološkog saveznika, poručili su da planiraju da naprave strategiju za saradnju sa SAD, ali i sa drugim desničarskim liderima preko Atlantika koji gaje vrednosti slične njihovim, kao što je argentinski predsednik Havijer Milei. Domaćin ovog samita bila je stranka Voks, Santijaga Abaskala, koji je takođe i lider PfE-a, a događaj je okupio neke od najistaknutijih predstavnika evropske krajnje desnice, uključujući Viktora Orbana, Gerta Vildersa, Matea Salvinija i Marin le Pen. Nakon zajedničke večere u petak, Le Penova je istakla da se posle svakih evropskih izbora vidi koliko njihove ideje napreduju.

„Izbori prošlog juna pokazali su ovo: mi smo sada treća sila u Evropskom parlamentu”, napisala je Le Penova na „Instagramu”.

Ipak, slogan „Učinimo Evropu ponovo velikom” nije novitet unutar evropske desnice – pre PfE-a koristili su ga i njihovi ideološki srodnici iz grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), koja zauzima četvrto mesto po brojnosti u EP. Oni su krajem januara organizovali „MEGA 2025” samit u Briselu, što je bila druga takva konferencija, nakon one održane 2024. u Bukureštu, kaže za „Politiku” Đorđe Simion, potpredsednik ECR-a i predsednik stranke AUR u Rumuniji.

„Uživali smo u prisustvu više od 400 političkih lidera iz celog sveta, intelektualaca i predstavnika civilnog društva, publicista i influensera bliskih suverenističkoj i konzervativnoj sferi. Prvi put u Evropskom parlamentu, poznatom bastionu radikalne levice, neki od najjačih glasova antiglobalističkog pokreta poslali su snažne poruke – o odbrani fundamentalnih vrednosti, porodici i budućnosti naše dece, o našim pravima i slobodama, identitetu i suverenitetu”, istakao je Simion.

Prema njegovim rečima, Evropa se nalazi na prekretnici, kada mora da odabere stranu istorije na kojoj će se pozicionirati.

„Signal volje i jedinstva koji smo poslali kroz ove konferencije ključan je za uspeh naše borbe. Vrlo važno: nastavićemo da organizujemo ove događaje i dalje, uključujući i konferenciju MEGA u Beogradu”, poručio je Simion za naš list.

Da je sada, više nego ikad ranije, ključno širiti poruku „Učinimo Evropu ponovo velikom” – ne kao nametnutu doktrinu, već kao buđenje evropskog identiteta koji joj pripada, ističe za „Politiku” Vil Donahju, predsednik Koledž republikanaca Amerike.

„Snažna Evropa treba da se sastoji od nezavisnih nacija, a ne od centralizovane superdržave. Ponovnim potvrđivanjem vere, porodice i nacionalne snage, evropski konzervativci mogu povratiti svoje nasleđe i suprotstaviti se silama koje nastoje da ga naruše”, kaže Donahju i dodaje da će Bela kuća pod Tramom podržati ove vrednosti, ali da je na narodima Evrope da preuzmu odgovornost za suverenitet i samoodređenje.

„Verujem da će Trampova administracija zauzeti pragmatičan pristup prema Evropskoj uniji, dajući prioritet nacionalnom suverenitetu, fer trgovini i snažnim bilateralnim odnosima sa zemljama koje poštuju sopstvene tradicije i interese. Dani kada je Amerika slepo subvencionisala globalističke institucije na račun sopstvenog naroda su prošli. Širom Evrope vidimo rastući pokret patriotskih lidera koji odbacuju birokratsko prekoračenje ovlašćenja iz Brisela i bore se za svoje nacije”, zaključio je Donahju.

Međutim, pojedini analitičari smatraju da ispod te samouverene fasade evropskih desničara tinja nesigurnost u pogledu toga šta Tramp zapravo znači za Stari kontinent, jer je njegova doktrina ipak „Amerika na prvom mestu”. Saveznici Đorđe Meloni se nadaju da ona može posredovati između SAD i EU u trgovinskim pregovorima.

„Želimo da budemo most”, rekao je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani za list „Korijere dela sera”. Sa druge strane, „Njujork tajms” upozorava da bi, ako bi pokušala da igra ulogu „šaptačice Trampu”, Melonijeva mogla da se nađe u sendviču između nepredvidivog američkog predsednika i EU, u slučaju da odnos postane neprijatniji nego što već jeste. U tom sukobu bilo bi teško za Melonijevu da se svrsta na Trampovu stranu, piše američki list pozivajući se na Žan-Pjer Darnisa, profesora na Univerzitetu „Azurna obala” u Nici, koji proučava italijanske spoljne odnose – jer Rim od unije zavisi kao od najvećeg trgovinskog partnera i izvora milijardi evra iz fondova. U tom kontekstu, trebalo bi imati na umu da je Tramp zapretio kaznenim merama protiv evropskih zemalja koje ne ispunjavaju ciljeve potrošnje NATO-a. Sa 1,5 odsto BDP-a uloženog u odbranu, Italija je daleko ispod cilja od dva odsto – a još dalje od pet odsto, koje Tramp sada traži.