Већина републиканаца и конзервативаца у САД оцењује да се председник Трамп од првог дана свог мандата бори да што пре и потпуније испуни оно што је обећао и ухвати се укоштац са два велика изазова – дубоком државом и неконтролисаним федералним издацима. Задатак искорењивања дубоке државе поверио је својим најближим сарадницима, као што су министарка правосуђа Пам Бонди, могући директор Федералног истражног бироа Кеш Пател, државни секретар Марко Рубио, Елон Маск и други.
Председник Трамп инсистира на већој контроли федералне управе и на именовању политички лојалних кадрова. У међувремену, на најмање 90 дана замрзнуо је помоћ Сједињених Држава иностранству, која је само у току 2023. износила 68 милијарди долара. Намера му је да се обави „реевалуација и престројавање” у складу с политиком „Америка на првом месту”. Трамп такође планира да приоритет буде смањење фондова за бројне хуманитарне пројекте, који се америчким новцем реализују широм света. Изузетак су средства за програме помоћи у храни и за војне издатке, који су намењени Израелу и Египту.
Замрзавање фондова је већ произвело одређен негативан ефекат на поједине невладине, углавном независне и непрофитне организације. Око 60 руководиоца Агенције за међународни развој (УСАИД) отишло је на принудно одсуство, а неколико стотина запослених је отпуштено.
Минулих дана Трампова администрација морала је да опозове меморандум Канцеларије за менаџмент и буџет, којим се предвиђало замрзавање фондова за хиљаде федералних програма, све док се не спроведе контролни преглед. Овај опозив је резултат огромног притиска лобија и водећих конгресних личности на администрацију, чији је аргумент да су поменути фондови већ одобрени у Конгресу. Све то говори да ће Трамп у наредне четири године највероватније бити суочен са административним, судским и другим препрекама у спровођењу својих идеја и политике.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


