Trampova borba na dva fronta

Većina republikanaca i konzervativaca u SAD ocenjuje da se predsednik Tramp od prvog dana svog mandata bori da što pre i potpunije ispuni ono što je obećao i uhvati se ukoštac sa dva velika izazova – dubokom državom i nekontrolisanim federalnim izdacima. Zadatak iskorenjivanja duboke države poverio je svojim najbližim saradnicima, kao što su ministarka pravosuđa Pam Bondi, mogući direktor Federalnog istražnog biroa Keš Patel, državni sekretar Marko Rubio, Elon Mask i drugi.

Predsednik Tramp insistira na većoj kontroli federalne uprave i na imenovanju politički lojalnih kadrova. U međuvremenu, na najmanje 90 dana zamrznuo je pomoć Sjedinjenih Država inostranstvu, koja je samo u toku 2023. iznosila 68 milijardi dolara. Namera mu je da se obavi „reevaluacija i prestrojavanje” u skladu s politikom „Amerika na prvom mestu”. Tramp takođe planira da prioritet bude smanjenje fondova za brojne humanitarne projekte, koji se američkim novcem realizuju širom sveta. Izuzetak su sredstva za programe pomoći u hrani i za vojne izdatke, koji su namenjeni Izraelu i Egiptu.

Zamrzavanje fondova je već proizvelo određen negativan efekat na pojedine nevladine, uglavnom nezavisne i neprofitne organizacije. Oko 60 rukovodioca Agencije za međunarodni razvoj (USAID) otišlo je na prinudno odsustvo, a nekoliko stotina zaposlenih je otpušteno.

Minulih dana Trampova administracija morala je da opozove memorandum Kancelarije za menadžment i budžet, kojim se predviđalo zamrzavanje fondova za hiljade federalnih programa, sve dok se ne sprovede kontrolni pregled. Ovaj opoziv je rezultat ogromnog pritiska lobija i vodećih kongresnih ličnosti na administraciju, čiji je argument da su pomenuti fondovi već odobreni u Kongresu. Sve to govori da će Tramp u naredne četiri godine najverovatnije biti suočen sa administrativnim, sudskim i drugim preprekama u sprovođenju svojih ideja i politike.