Немце не занима шта прича Илон Маск

Василије Филиповић

На изборима у Немачкој 2021. године Социјалдемократска партија (СПД) Олафа Шолца освојиле је највише места, али далеко од потребне већине. Тако је формирана тространачка коалициона влада – прва у Берлину после много деценија – са мањим партнерима из Зелених и Слободних демократа (ФДП). Борбе унутар коалиције и честа неслагања у медијима довели су до тога да је влада постепено почела да губи подршку. Након серије покрајинских избора прошлог лета на којима су све три владајуће партије доживеле неуспех, рани крај почео је да се назире. Тачка кључања десила се у новембру када је Шолц отпустио министра финансија Кристијана Линднера, лидера ФДП-а. Да је сарадњу требало окончати и раније, јер је ФДП саботирао рад владе у којој се и сам налази, каже за „Политику” Ралф Штегнер, члан спољнополитичког одбора у Бундестагу из СПД-а.

„То не функционише добро у временима изазова као што је ово. Од самог старта, није нас само дочекао крај пандемије вируса корона, већ и почетак рата у Украјини. И то је очигледно одредило већину онога што се дешавало после”, сматра Штегнер, који је дуго година заједно са Шолцом обављао функцију потпредседника странке.

Када све то узмете у обзир, како оцењујете учинак коалиције током њеног мандата?

Мислим да је учинак био много бољи него што се споља видело, јер је највећи изазов с којим смо се суочавали био како да се носимо са енергетском кризом. То је била једна од последица рата у Украјини, с обзиром на то да је 60 одсто наше енергије било у рукама руског гаса. И то се смањивало из дана у дан. Морали смо да бринемо о томе да не дође до колапса у индустрији, да се људи не смрзавају, да не буде нереда на улицама и велике економске кризе. Милијарде евра су уложене у спречавање да се то не би догодило: ограничавајући цене у енергетском сектору, помажући компанијама и људима и мислим да смо то прилично добро урадили. Ипак, почетком треће године, ФДП, најмањи коалициони партнер, отворено је почео да бојкотује сопствену владу. Вероватно је то било мотивисано њиховим веома лошим регионалним изборима, као и јавним наступом који као да је поручивао да многе њихове присталице радије желе да их виде у другој влади него са Зеленима и нама. Десило се то да смо имали веома дуг период јавних сукоба, што људима није било драго да виде. И то је олакшало опозицији. Дакле, рекао бих да је стварни учинак био много бољи него што је то приказано у медијима. Али, то не помаже. Дошли смо до тога да избори морају да се одрже раније него што је требало.

Које су кључне тачке вашег програма у кампањи за предстојеће изборе?

Једна од ствари је поновно јачање наше индустријске базе. Ми живимо од извоза. Извозимо производе свуда, а наш животни стандард у великој мери зависи од тога. Зато би један од најважнијих циљева требало да буде да активна улога државе која гарантује услове да наша индустријска радна места не буду само сигурна већ да постану иновативна. Морамо улагати у јавну инфраструктуру, дигитализацију, образовање ... То можемо постићи само ако олабавимо такозвану „кочницу дуга”, променом Устава, за шта нам је потребна двотрећинска већина у парламенту. Али конзервативци то одбијају да ураде, што је смешно. Узмимо за пример САД, које улажу 750 милијарди долара у модернизацију земље, а имају већи јавни дуг него ми. Грађане највише брину конкретна животна питања: могу ли да плате кирију, колико ће износити њихова пензија, да ли могу достојанствено да живе од својих примања... Наш циљ је да им понудимо поуздана решења, да будемо странка која ради у интересу већине, а не да, попут конзервативних опција, доносимо користи само малом броју људи. Значи, не желимо пореске олакшице за супербогате које би на крају плаћала радничка класа.

С обзиром на то да ниједна странка вероватно неће освојити већину, чини се да још једна трочлана коалиција делује као извесна опција?

Многи прогнозирају да, ако нова влада буде нестабилна, имаћемо још опаснији приступ десничарских екстремиста, а они су већ проширили свој утицај на регионалним изборима. Такође, када погледамо Европу и САД, видимо да је ово прилично успешно време за њих. Не мислим да је добра идеја да се то догоди и у највећој земљи и највећој економији Европе. Надамо се да ће финиш изборне кампање донети нову динамику. Нарочито јер је лидер опозиције (Фридрих Мерц) недавно отворено позвао десничарске популисте и лево-десне популисте из странке Савез Саре Вагенкнехт да гласају за предлог о строжој имиграционој политици, који, по нашем мишљењу, није у складу са европским законодавством.

Које су црвене линије СПД-а за поновно учешће у влади?

За нас није опција да следимо линију на коју Мерц покушава да нас наведе, у приступу који подсећа на Доналда Трампа, рекавши да би први дан канцеларског мандата урадио ово или оно. Или говорећи да нешто мора да се уради, иако ми то не желимо. То није прихватљиво у демократији.

Раније сте критиковали одлуку САД да Кијеву испоручи касетну муницију, док је Мерц сугерисао да би Немачка требало да пошаље Украјини ракетне системе „Таурус”. Како видите улогу ваше земље у овом рату?

С једне стране, морамо да подржимо Украјинце у одбрани од војне агресије Русије. Не можемо да толеришемо да се границе мењају силом. Већи део европске подршке долази из Немачке. Није то само хуманитарна и економска, већ политичка, а такође и војна помоћ. Потпуно се слажем да морамо да пошаљемо системе за противваздушну одбрану, јер то у великој мери помаже у заштити енергетске инфраструктуре и становништва у цивилним објектима од пројектила који долазе из Русије. Међутим, не слажем се са војним ставом који претпоставља да бисте могли да натерате Путина за преговарачки сто тако што ћете бити војно јачи или нападима по руској територији. Зато сматрам да „Таурус” није прикладно слати у овај рат и зато је канцелар одбио да га пошаље.

 Да ли вас брине то што Илон Маск сугерише на то да нова америчка администрација подржава Алтернативу за Немачку?

АфД је непријатељ демократије и због тога део посланика у Бундестагу тражи да се Врховни суд изјасни о њиховој позицији, тј. да ли они могу да остану као странка која се кандидује за парламент или би против њих требало предузети мере. Мислим да немачко становништво није нарочито вољно да слуша препоруке америчког милијардера који вређа нашег председника и канцелара и отворено се залаже за десничарске популисте. Тако да не мислим да ће им он много помоћи. Али, с друге стране, он је медијски тајкун који зарађује милијарде долара на ширење лажних вести и штетног утицаја. Он на својој платформи промовише радикална тржишна решења АфД-а и недемократски приступ. Зато је неопходно пратити ситуацију и искористити све законске механизме за борбу против тога.

Где видите највећи потенцијал за сарадњу између Србије и Немачке?

Потенцијал за сарадњу видимо у погледу ресурса који су веома важни за нашу привреду. Србија би могла имати велике користи од проевропске оријентације своје спољне политике, што потврђује искуство многих земаља које су се придружиле ЕУ. На пример, Португалија, Ирска и Румунија прошле су кроз импресиван развојни пут – погледајмо их где су биле, а где су сада. Јасно је да канцелар Шолц настоји да убрза процес европских интеграција за земље Балкана, док конзервативне снаге показују знатно мање интересовања за то питање.