Неизвесна помоћ државе Детроиту

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. децембра – Шефови детроитске „велике тројке” аутомобилске индустрије, на којој је некада почивао просперитет САД, признали су своје заблуде тако што су до Вашингтона, на састанак са законодавним врхом, дошли – колима произведеним у својим фабрикама. Иако коришћење сопствених производа за службене послове изгледа логично – оно је, у овом случају, било покајнички, готово превратнички чин.

Директорски трио је навикао да веће раздаљине преваљује компанијским авионима, па је ваздушним луксузом, у три летелице, долепршао на претходни скуп у престоници, као да их одавде неко зове, а не да они долазе да траже државну помоћ за своје посрнуле фирме. Пошто су их због таквог распикућства и издвајања из реалности парламентарци „лупили по носу”, овога пута су пут од 830 километара, од Детроита, превалили аутомобилима, направљеним у њиховим погонима, који користе био-гориво, да би, најзад, показали да се и лично прилагођавају кризним мерилима и државним препорукама за смањивање зависности од нафте…

Сва тројица„ Рик Вагонер („Џенерал моторс”), Ален Малели („Форд”) и Боб Нардели („Крајслер”) појавила су се пред конгресменима „и скрушено и патриотски”. Другим речима: признали су заблуде, и уједно затражили да њиховим индустријским гигантима доделе још више новца него што су молили кад су долетели авионима, јер ће у противном – цела „национална привреда сносити тешке последице”.

Пре две недеље су „кумили” за потпору у износу од 25 милијарди, да би после „прерачунавања” закључили да им је неопходно 34 милијарде, док аналитичари, међу којима и Марк Зенди из Moody’s Economy.com,    процењују да је и то само етапа ка циљу која из федералне касе треба да исиса укупно 125 милијарди долара. Исповрне ли држава новотражену своту, и Вагонер и Малели и Нардели ће, обећали су, учинити нови акт саможртвовања, поред одрицања од летова, и задовољити се платом од само једног долара годишње.

Досад су се, прича се, већ довољно опскрбили, па је ред и да поделе бар део судбине предузећа која су с њима „пала на ниске гране”. Свођење принадлежности пословног врха на један долар делује сензационално, али „Њујорк тајмс” у данашњем уводнику и такву меру оцењује као недовољну. Конгрес, прецизира се, треба да захтева да сва три директора „одлете”– с посла. „Само ново руководство да спроведе неопходну промену пословног духа” и да покрене производњу аутомобила „који ће трошити знатно мање горива, као што је то пројектовала Европска унија” (у овдашњим прерачунавањима с миља и галона – 3,8 литара бензина за преваљивање 80 километара) до 2015. године”, додаје лист (уз подсећање да је овде предвиђено да истом количином горива нови модели пређу 56 километара), и то 2020.

Шта ће бити са садашњим шефовима „велике тројке” – мање је важно, наравно, него шта ће бити са Америком, која је улетела у државни интервенционизам какав се не памти од времена (пре готово осам деценија) Велике депресије. Угрожена је, притоме, светиња слободног тржишта, која је у међувремену превладала у већем делу света, при чему се баш овде испоставило да „пијачна саморегулација” није довољна, бар не кад заглиби као сада.

Сакупљени подаци о детроитској „великој тројци” говоре да су њени чланови запали у велике невоље. Продаја им је драстично пала (у периоду између два новембра): „Џенерал моторса” за 41 одсто, „Форда” (без „Волва”) за 30, а „Крајслера” за 47 процената.

Али, овде дејствује и правило: „сувише велико да би се дозволило да пропадне”. По том критеријуму је већ издвојено 700 милијарди долара за спасавање џинова њујоршког, и светског, финансијског центра на Волстриту који је, следећи подстицаје власти за трговину некретнинама, упао у хипотекарно-кредитни лом који потреса и берзе широм планете.

Новоизабрани председник Барак Обама предлаже да се још толико, отприлике, издвоји за смањивање мука милиона људи који су остали без станова купљених на позајмицу, а коју, после пада цена некретнина на чију су препродају многи рачунали, не могу да отплате. У таквој ситуацији, анкета Си-Ен-Ена је показала да се већина Американаца противи пружању помоћи, на рачун пореских обвезника, домаћој аутомобилској индустрији, која се уљуљкивала на старој слави и пренебрегла изазове глобализације, с продором страних, нарочито јапанских и јужнокорејских произвођача, на овдашње тржиште.

Преоријентисаћемо се – поручила је законодавцима „велика тројка”. Уместо гесла „наћи ће се купци за оно што направимо, што је довело до веће понуде од тражње, производњу ћемо сада више усмерити према жељама клијената”, рекао је Малели.

Конгресмени нису такве изјаве прихватили здраво за готово. Републиканци, међу којима је подоста присталица да се невољници препусте законима тржишта, кажу да нису добили довољно доказа ни за први ни за нови, повишени, захтев да држава помогне ауто-индустрији. И Бела кућа се противи, а демократе, које имају већину у парламенту, инсистирају да се том стожеру привреде помогне ако испуни услове међу којима је смањење и загађења околине и потрошње горива…„Ништа толико не усредсређује размишљање као суочавање са смртном казном, која ће сада (у случају аутомобилске индустрије) бити проглашена ако не поступимо интелигентно и пажљиво”, упозорио је демократски сенатор Кристофер Дод. Дебата се наставља. Као и криза, коју не ублажава ни понуда директора да буду плаћени долар годишње – ако њихове фирме добију милијарде…