Neizvesna pomoć države Detroitu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. decembra – Šefovi detroitske „velike trojke” automobilske industrije, na kojoj je nekada počivao prosperitet SAD, priznali su svoje zablude tako što su do Vašingtona, na sastanak sa zakonodavnim vrhom, došli – kolima proizvedenim u svojim fabrikama. Iako korišćenje sopstvenih proizvoda za službene poslove izgleda logično – ono je, u ovom slučaju, bilo pokajnički, gotovo prevratnički čin.

Direktorski trio je navikao da veće razdaljine prevaljuje kompanijskim avionima, pa je vazdušnim luksuzom, u tri letelice, dolepršao na prethodni skup u prestonici, kao da ih odavde neko zove, a ne da oni dolaze da traže državnu pomoć za svoje posrnule firme. Pošto su ih zbog takvog raspikućstva i izdvajanja iz realnosti parlamentarci „lupili po nosu”, ovoga puta su put od 830 kilometara, od Detroita, prevalili automobilima, napravljenim u njihovim pogonima, koji koriste bio-gorivo, da bi, najzad, pokazali da se i lično prilagođavaju kriznim merilima i državnim preporukama za smanjivanje zavisnosti od nafte…

Sva trojica„ Rik Vagoner („Dženeral motors”), Alen Maleli („Ford”) i Bob Nardeli („Krajsler”) pojavila su se pred kongresmenima „i skrušeno i patriotski”. Drugim rečima: priznali su zablude, i ujedno zatražili da njihovim industrijskim gigantima dodele još više novca nego što su molili kad su doleteli avionima, jer će u protivnom – cela „nacionalna privreda snositi teške posledice”.

Pre dve nedelje su „kumili” za potporu u iznosu od 25 milijardi, da bi posle „preračunavanja” zaključili da im je neophodno 34 milijarde, dok analitičari, među kojima i Mark Zendi iz Moody’s Economy.com,    procenjuju da je i to samo etapa ka cilju koja iz federalne kase treba da isisa ukupno 125 milijardi dolara. Ispovrne li država novotraženu svotu, i Vagoner i Maleli i Nardeli će, obećali su, učiniti novi akt samožrtvovanja, pored odricanja od letova, i zadovoljiti se platom od samo jednog dolara godišnje.

Dosad su se, priča se, već dovoljno opskrbili, pa je red i da podele bar deo sudbine preduzeća koja su s njima „pala na niske grane”. Svođenje prinadležnosti poslovnog vrha na jedan dolar deluje senzacionalno, ali „Njujork tajms” u današnjem uvodniku i takvu meru ocenjuje kao nedovoljnu. Kongres, precizira se, treba da zahteva da sva tri direktora „odlete”– s posla. „Samo novo rukovodstvo da sprovede neophodnu promenu poslovnog duha” i da pokrene proizvodnju automobila „koji će trošiti znatno manje goriva, kao što je to projektovala Evropska unija” (u ovdašnjim preračunavanjima s milja i galona – 3,8 litara benzina za prevaljivanje 80 kilometara) do 2015. godine”, dodaje list (uz podsećanje da je ovde predviđeno da istom količinom goriva novi modeli pređu 56 kilometara), i to 2020.

Šta će biti sa sadašnjim šefovima „velike trojke” – manje je važno, naravno, nego šta će biti sa Amerikom, koja je uletela u državni intervencionizam kakav se ne pamti od vremena (pre gotovo osam decenija) Velike depresije. Ugrožena je, pritome, svetinja slobodnog tržišta, koja je u međuvremenu prevladala u većem delu sveta, pri čemu se baš ovde ispostavilo da „pijačna samoregulacija” nije dovoljna, bar ne kad zaglibi kao sada.

Sakupljeni podaci o detroitskoj „velikoj trojci” govore da su njeni članovi zapali u velike nevolje. Prodaja im je drastično pala (u periodu između dva novembra): „Dženeral motorsa” za 41 odsto, „Forda” (bez „Volva”) za 30, a „Krajslera” za 47 procenata.

Ali, ovde dejstvuje i pravilo: „suviše veliko da bi se dozvolilo da propadne”. Po tom kriterijumu je već izdvojeno 700 milijardi dolara za spasavanje džinova njujorškog, i svetskog, finansijskog centra na Volstritu koji je, sledeći podsticaje vlasti za trgovinu nekretninama, upao u hipotekarno-kreditni lom koji potresa i berze širom planete.

Novoizabrani predsednik Barak Obama predlaže da se još toliko, otprilike, izdvoji za smanjivanje muka miliona ljudi koji su ostali bez stanova kupljenih na pozajmicu, a koju, posle pada cena nekretnina na čiju su preprodaju mnogi računali, ne mogu da otplate. U takvoj situaciji, anketa Si-En-Ena je pokazala da se većina Amerikanaca protivi pružanju pomoći, na račun poreskih obveznika, domaćoj automobilskoj industriji, koja se uljuljkivala na staroj slavi i prenebregla izazove globalizacije, s prodorom stranih, naročito japanskih i južnokorejskih proizvođača, na ovdašnje tržište.

Preorijentisaćemo se – poručila je zakonodavcima „velika trojka”. Umesto gesla „naći će se kupci za ono što napravimo, što je dovelo do veće ponude od tražnje, proizvodnju ćemo sada više usmeriti prema željama klijenata”, rekao je Maleli.

Kongresmeni nisu takve izjave prihvatili zdravo za gotovo. Republikanci, među kojima je podosta pristalica da se nevoljnici prepuste zakonima tržišta, kažu da nisu dobili dovoljno dokaza ni za prvi ni za novi, povišeni, zahtev da država pomogne auto-industriji. I Bela kuća se protivi, a demokrate, koje imaju većinu u parlamentu, insistiraju da se tom stožeru privrede pomogne ako ispuni uslove među kojima je smanjenje i zagađenja okoline i potrošnje goriva…„Ništa toliko ne usredsređuje razmišljanje kao suočavanje sa smrtnom kaznom, koja će sada (u slučaju automobilske industrije) biti proglašena ako ne postupimo inteligentno i pažljivo”, upozorio je demokratski senator Kristofer Dod. Debata se nastavlja. Kao i kriza, koju ne ublažava ni ponuda direktora da budu plaćeni dolar godišnje – ako njihove firme dobiju milijarde…