Деца најугроженија на гејминг платформама

Дан сигурнијег интернета, који се ове године обележава 11. фебруара, прилика је да се подсетимо да су деца у Србији у самом европском врху по употреби друштвених мрежа – чак 86 одсто малишана у нашој земљи користи интернет сваки дан, 80 одсто њих на нету проводи између шест и осам сати дневно. Велика европска студија „Деца Европе на интернету 2020” говори да је Србија земља са највећим процентом деце која користе друштвене мреже пре прописаног узраста од 13 година, а готово половина наших малишана има профил на некој популарној социјалној мрежи. Ова студија такође је показала да 65 процената деце узраста од девет до десет година свакодневно приступа нету преко мобилних телефона, а чак две трећине деце и младих никада не користи интернет у креативне сврхе. Наши ученици користе интернет за забаву, односно гледање видео-клипова и слушање музике, комуникацију са другарима и играње игрица.

Како у разговору за „Политику” истиче Емина Бековић из Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету, управо ту се налазе највеће претње по њихову онлајн безбедност, јер искуство стручњака овог центра говори да деца веома рано почињу да користе технолошке „играчке”, а родитељи су готово потпуно несвесни опасности које вребају у дигиталном свету.

„Наше искуство говори да деца већ са пет-шест година почињу да играју онлајн игрице, а већ са једанаест-дванаест година отварају профил на некој друштвеној мрежи, што значи испод законом дозвољене границе. Дечаци се више забављају игрицама, девојчице су више заинтересоване за друштвене мреже, а заједничко им је то да родитељи у највећем броју случајева уопште не знају шта они раде на интернету. Неки од њих сами отварају деци профил на друштвеним мрежама, дајући нетачне податке о њиховом узрасту, а често су малишани ти који отварају профиле без родитељског знања. Иако стручњаци за сајбер-безбедност већ годинама у медијима говоре о бројним опасностима које децу вребају у дигиталном свету, поражавајуће је то да је велики број родитеља уверен да су деца много безбеднија у својој соби на интернету, него у парку или школском дворишту. Нема никакве разлике да ли је у питању мушко или женско дете, односно породица у градском или руралном окружењу – наше искуство говори да деца имају једнаке дигиталне вештине, без обзира где живе, односно да су родитељи несвесни опасности на интернету, без обзира у ком месту у Србији живе. Треба имати на уму да је интернет деци на селу практично једини извор забаве – ако није лепо време, она су на телефону или на компјутеру, јер немају никаквих других културних или социјалних активности у свом окружењу”, истиче наша саговорница.

Она додаје да се у протеклих годину дана 6.144 особа обратило стручњацима Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету, како би добило савет или помоћ при коришћењу информационо-комуникационих технологија. Подаци овог центра, који је формиран од стране Министарства трговине и телекомуникације, говоре да је лане креирано 50 предмета који су упућени надлежним институцијама – два су упућена Тужилаштву за високотехнолошки криминал, а 48 Министарству унутрашњих послова. Највећи број упућених предмета представљају пријаве које у себи садрже кривична дела као што су врбовање, узнемиравање и дечија порнографија. Пријаве које оператери центра решавају без упућивања институцијама најчешће се односе на пружање техничке подршке, родитељски надзор, пријаву лажних или хакованих налога, као и пружање савета пунолетним грађанима на који начин да поступе уколико су мета интернет насиља. Знајући да је једини начин да се деца заштите од предатора у виртуелном свету њихова стална едукација, током прошле године стручњаци Националног контакт центра за безбедност деце на интернету одржали су 140 презентацијa широм Србије, којима је присуствовало 7.109 деце, 2.021 родитељ, 330 наставника, 142 тренера и 133 библиотекара.

Бековићева напомиње да су у великом броју случајева деца та која траже помоћ стручњака Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету, јер се плаше да ће им родитељ одузети телефон ако му кажу да их је неко узнемиравао преко нета. Са друге стране, деца имају свест о томе да су дигитално писменија од родитеља, па нису ни сигурна да ће им родитељ пружити прави савет како да изађу на крај са непријатном ситуацијом. Због тога је, закључује наша саговорница, неопходна стална едукација родитеља о свим опасностима које децу вребају у онлајн свету. У прилог томе говоре и резултати најновијег истраживања Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” о здравственом понашању школске деце у школској 2021/2022. години у коме је учествовало 3.713 ученика петог и седмог разреда основних школа и првих разреда средњих школа, а који су показали да је сваки седми ђак био жртва дигиталног насиља, односно злостављања на друштвеним мрежама или на интернету.

Поводом Дана сигурнијег интернета, стручњаци компаније „Kасперски” истакли су да се велики број деце суочава са сајбер-претњама на „Роблоксу”, једној од најпопуларнијих гејминг платформи. Њена огромна популарност учинила ју је уносном метом за сајбер-криминалце, па не чуди податак да је само током прошле године откривено више од 1,6 милиона покушаја сајбер-напада прерушених у фајлове повезане са овом игром.