Deca najugroženija na gejming platformama

Dan sigurnijeg interneta, koji se ove godine obeležava 11. februara, prilika je da se podsetimo da su deca u Srbiji u samom evropskom vrhu po upotrebi društvenih mreža – čak 86 odsto mališana u našoj zemlji koristi internet svaki dan, 80 odsto njih na netu provodi između šest i osam sati dnevno. Velika evropska studija „Deca Evrope na internetu 2020” govori da je Srbija zemlja sa najvećim procentom dece koja koriste društvene mreže pre propisanog uzrasta od 13 godina, a gotovo polovina naših mališana ima profil na nekoj popularnoj socijalnoj mreži. Ova studija takođe je pokazala da 65 procenata dece uzrasta od devet do deset godina svakodnevno pristupa netu preko mobilnih telefona, a čak dve trećine dece i mladih nikada ne koristi internet u kreativne svrhe. Naši učenici koriste internet za zabavu, odnosno gledanje video-klipova i slušanje muzike, komunikaciju sa drugarima i igranje igrica.

Kako u razgovoru za „Politiku” ističe Emina Beković iz Nacionalnog kontakt-centra za bezbednost dece na internetu, upravo tu se nalaze najveće pretnje po njihovu onlajn bezbednost, jer iskustvo stručnjaka ovog centra govori da deca veoma rano počinju da koriste tehnološke „igračke”, a roditelji su gotovo potpuno nesvesni opasnosti koje vrebaju u digitalnom svetu.

„Naše iskustvo govori da deca već sa pet-šest godina počinju da igraju onlajn igrice, a već sa jedanaest-dvanaest godina otvaraju profil na nekoj društvenoj mreži, što znači ispod zakonom dozvoljene granice. Dečaci se više zabavljaju igricama, devojčice su više zainteresovane za društvene mreže, a zajedničko im je to da roditelji u najvećem broju slučajeva uopšte ne znaju šta oni rade na internetu. Neki od njih sami otvaraju deci profil na društvenim mrežama, dajući netačne podatke o njihovom uzrastu, a često su mališani ti koji otvaraju profile bez roditeljskog znanja. Iako stručnjaci za sajber-bezbednost već godinama u medijima govore o brojnim opasnostima koje decu vrebaju u digitalnom svetu, poražavajuće je to da je veliki broj roditelja uveren da su deca mnogo bezbednija u svojoj sobi na internetu, nego u parku ili školskom dvorištu. Nema nikakve razlike da li je u pitanju muško ili žensko dete, odnosno porodica u gradskom ili ruralnom okruženju – naše iskustvo govori da deca imaju jednake digitalne veštine, bez obzira gde žive, odnosno da su roditelji nesvesni opasnosti na internetu, bez obzira u kom mestu u Srbiji žive. Treba imati na umu da je internet deci na selu praktično jedini izvor zabave – ako nije lepo vreme, ona su na telefonu ili na kompjuteru, jer nemaju nikakvih drugih kulturnih ili socijalnih aktivnosti u svom okruženju”, ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da se u proteklih godinu dana 6.144 osoba obratilo stručnjacima Nacionalnog kontakt-centra za bezbednost dece na internetu, kako bi dobilo savet ili pomoć pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija. Podaci ovog centra, koji je formiran od strane Ministarstva trgovine i telekomunikacije, govore da je lane kreirano 50 predmeta koji su upućeni nadležnim institucijama – dva su upućena Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a 48 Ministarstvu unutrašnjih poslova. Najveći broj upućenih predmeta predstavljaju prijave koje u sebi sadrže krivična dela kao što su vrbovanje, uznemiravanje i dečija pornografija. Prijave koje operateri centra rešavaju bez upućivanja institucijama najčešće se odnose na pružanje tehničke podrške, roditeljski nadzor, prijavu lažnih ili hakovanih naloga, kao i pružanje saveta punoletnim građanima na koji način da postupe ukoliko su meta internet nasilja. Znajući da je jedini način da se deca zaštite od predatora u virtuelnom svetu njihova stalna edukacija, tokom prošle godine stručnjaci Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu održali su 140 prezentacija širom Srbije, kojima je prisustvovalo 7.109 dece, 2.021 roditelj, 330 nastavnika, 142 trenera i 133 bibliotekara.

Bekovićeva napominje da su u velikom broju slučajeva deca ta koja traže pomoć stručnjaka Nacionalnog kontakt-centra za bezbednost dece na internetu, jer se plaše da će im roditelj oduzeti telefon ako mu kažu da ih je neko uznemiravao preko neta. Sa druge strane, deca imaju svest o tome da su digitalno pismenija od roditelja, pa nisu ni sigurna da će im roditelj pružiti pravi savet kako da izađu na kraj sa neprijatnom situacijom. Zbog toga je, zaključuje naša sagovornica, neophodna stalna edukacija roditelja o svim opasnostima koje decu vrebaju u onlajn svetu. U prilog tome govore i rezultati najnovijeg istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” o zdravstvenom ponašanju školske dece u školskoj 2021/2022. godini u kome je učestvovalo 3.713 učenika petog i sedmog razreda osnovnih škola i prvih razreda srednjih škola, a koji su pokazali da je svaki sedmi đak bio žrtva digitalnog nasilja, odnosno zlostavljanja na društvenim mrežama ili na internetu.

Povodom Dana sigurnijeg interneta, stručnjaci kompanije „Kasperski” istakli su da se veliki broj dece suočava sa sajber-pretnjama na „Robloksu”, jednoj od najpopularnijih gejming platformi. Njena ogromna popularnost učinila ju je unosnom metom za sajber-kriminalce, pa ne čudi podatak da je samo tokom prošle godine otkriveno više od 1,6 miliona pokušaja sajber-napada prerušenih u fajlove povezane sa ovom igrom.