Бездан глобалне рецесије

Најцрње слутње Волстрита о историјском посртању америчке економије јуче су поново потврђене: само у новембру 550.000 Американаца остало је без посла, највише у последње три деценије.

Вест о застрашујућем броју Американаца који су се у новембру нашли на улици без редовних примања изазвала је нови слом вредности акција на Волстриту, потврђујући да је САД на прагу дубоке и непредвидиво дуге рецесије. Уочи Нове године остатак света, деценијама судбоносно везан за пословање америчке привреде и финансијског система, више не крије зебњу да га чека слична судбина и грчевито покушава да подигне зидове одбране. Водеће светске економије, од Јапана и Кине до Јужноафричке Републике и Грчке, већ су уложиле хиљаде милијарди евра и долара покушавајући да санирају последице глобалне финансијске кризе коју месецима нису признавале. Лањско урушавање америчког хипотекарног тржишта плејади глобалних финансијских експерата месецима је изгледало као локални феномен. Остатку света требало је скоро годину дана да, макар делимично, призна да је годинама био до гуше уплетен у ризичне финансијске аранжмане са већ урушеним америчким тржиштем станоградње. Последице по текући глобални финансијски поредак су катастрофалне. Међународни монетарни фонд и Светска банка упозоравају да најгоре тек долази. Наиме, данас је велико питање да ли ће и колико баснословна средства која националне банке широм света улажу у покушаје оживљавања локалних привреда утицати на стабилност цена и свих других макроекономских показатеља.

Привреде 15 земаља чланица еврозоне, велике Британије и Јапана протекле јесени су имале негативну стопу раста. Водеће азијске привредне силе Кина и Индија најављују да ће током 2009. године забележити далеко нижи привредни раст од најављених: сличне туробне корекције предвиђају Бразил, Јужна Кореја, Шведска, Аустралија...

Берзански и привредни аналитичари не крију сумњу у ефикасност привредних подстицајних програма, које готово свакодневно најављује све већи број држава. По некима, глобална кредитна криза могла би да прерасте у оштру дефлацију уколико се у 2009. години испољи „инфлаторни карактер огромних улагања у финансијски сектор најрањивијих западних економија”.

„Буџетски подстицајни пакети представљају покушаје да се старим начином размишљања попуне привредне рупе без дна. Свету је хитно неопходан нови начин размишљања о глобалној привреди”, сматра лондонски „Фајненшел тајмс”.

Т. В.

-----------------------------------------------------------

Десет билиона евра за спас економије

Гашење светске финансијске кризе „прогутаће” џиновску суму новца.

Према рачуници немачког „Билда”, спасавање светске економије коштаће најмање 10.235.700.000.000 евра (10,2357 билиона евра). У ову суму нису урачунате пореске

Олакшице које уводе поједине државе, попут Велике Британије, где ће бити смањена стопа пореза на промет.

Убедљиво највећи део ове суме– 8,5 билиона евра – биће потрошен у САД како би тамошња економија била сачувана од колапса. „Билд” је израчунао да ће из овог „пакета” сваки становник планете(6,7 милијарди),статистички гледано ,добити 1527 евра.

С. Р.