Bezdan globalne recesije

Najcrnje slutnje Volstrita o istorijskom posrtanju američke ekonomije juče su ponovo potvrđene: samo u novembru 550.000 Amerikanaca ostalo je bez posla, najviše u poslednje tri decenije.

Vest o zastrašujućem broju Amerikanaca koji su se u novembru našli na ulici bez redovnih primanja izazvala je novi slom vrednosti akcija na Volstritu, potvrđujući da je SAD na pragu duboke i nepredvidivo duge recesije. Uoči Nove godine ostatak sveta, decenijama sudbonosno vezan za poslovanje američke privrede i finansijskog sistema, više ne krije zebnju da ga čeka slična sudbina i grčevito pokušava da podigne zidove odbrane. Vodeće svetske ekonomije, od Japana i Kine do Južnoafričke Republike i Grčke, već su uložile hiljade milijardi evra i dolara pokušavajući da saniraju posledice globalne finansijske krize koju mesecima nisu priznavale. Lanjsko urušavanje američkog hipotekarnog tržišta plejadi globalnih finansijskih eksperata mesecima je izgledalo kao lokalni fenomen. Ostatku sveta trebalo je skoro godinu dana da, makar delimično, prizna da je godinama bio do guše upleten u rizične finansijske aranžmane sa već urušenim američkim tržištem stanogradnje. Posledice po tekući globalni finansijski poredak su katastrofalne. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka upozoravaju da najgore tek dolazi. Naime, danas je veliko pitanje da li će i koliko basnoslovna sredstva koja nacionalne banke širom sveta ulažu u pokušaje oživljavanja lokalnih privreda uticati na stabilnost cena i svih drugih makroekonomskih pokazatelja.

Privrede 15 zemalja članica evrozone, velike Britanije i Japana protekle jeseni su imale negativnu stopu rasta. Vodeće azijske privredne sile Kina i Indija najavljuju da će tokom 2009. godine zabeležiti daleko niži privredni rast od najavljenih: slične turobne korekcije predviđaju Brazil, Južna Koreja, Švedska, Australija...

Berzanski i privredni analitičari ne kriju sumnju u efikasnost privrednih podsticajnih programa, koje gotovo svakodnevno najavljuje sve veći broj država. Po nekima, globalna kreditna kriza mogla bi da preraste u oštru deflaciju ukoliko se u 2009. godini ispolji „inflatorni karakter ogromnih ulaganja u finansijski sektor najranjivijih zapadnih ekonomija”.

„Budžetski podsticajni paketi predstavljaju pokušaje da se starim načinom razmišljanja popune privredne rupe bez dna. Svetu je hitno neophodan novi način razmišljanja o globalnoj privredi”, smatra londonski „Fajnenšel tajms”.

T. V.

-----------------------------------------------------------

Deset biliona evra za spas ekonomije

Gašenje svetske finansijske krize „progutaće” džinovsku sumu novca.

Prema računici nemačkog „Bilda”, spasavanje svetske ekonomije koštaće najmanje 10.235.700.000.000 evra (10,2357 biliona evra). U ovu sumu nisu uračunate poreske

Olakšice koje uvode pojedine države, poput Velike Britanije, gde će biti smanjena stopa poreza na promet.

Ubedljivo najveći deo ove sume– 8,5 biliona evra – biće potrošen u SAD kako bi tamošnja ekonomija bila sačuvana od kolapsa. „Bild” je izračunao da će iz ovog „paketa” svaki stanovnik planete(6,7 milijardi),statistički gledano ,dobiti 1527 evra.

S. R.