Пак мисли боље о српској влади од Бисерко

Бета специјално за „Политику” 
Брисел, 5. децембра – У расправи у Европском парламенту о међукултурном и регионалном дијалогу на западном Балкану ова, како је замишљено средишња тема, добрим делом је гурнута у страну ненадано наметаном тезом да је српска политичка и културна елита и даље заробљеник затворености у митове великосрпског етноцентризма, теорије жртве и завере, а и да су неки министри нове српске, проевропске владе склони да кривицу за споро придруживање Европи приписују неодлучности партнера у Европској унији.

Дијалог о међукултурној и регионалној сарадњи на западном Балкану је у парламенту Европске уније организовала Делегација за југоисточну Европу и шеф овог тела Дорис Пак, која је у уводном излагању навела да, рецимо, заједничка изложба сликара Албанца, Хрвата и Србина у Европском парламенту доказује да је дијалог итекако могућ јер су се тројица сликара „не само одлично разумели, већи договорила о будућој сарадњи”.

Атмосферу скупа је додатно најпре подгрејало излагање председнице Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко, а затим и посланика Европског парламента, Словенца Јелка Кацина који је рекао да га је „стид, као извештача ЕП за Србију, због интервјуа српског министра иностраних послова (Вука Јеремића) недељнику „Штерн”, у којем Јеремић критикује ЕУ и европске институције”.

Јер, казао је Кацин, „ми смо уложили огромне напоре да побољшамо ситуацију (у Србији) и сигуран сам да смо у томе успели. На власт је дошла нова влада, али она не успева да испуни обећања”.

„Није нормално”, додао је, „да централна земља западног Балкана, Србија, протерује амбасадоре две суседне земље зато што су оне признале трећу суседну државу, и то управо пошто су пре тога три-четири суседне земље признале ту нову земљу, а нико није протеран”.

Соња Бисерко је изјавила да Европска унија не треба само да са Србијом ради у равни владе, већ и да делује на пољима цивилног друштва, професионалних организација, медија, студената, што је запуштено. Јер, по њеном мишљењу, „српска влада није тренутно истински заинтересована за укључивање у Европску унију, пошто имају других сфера интереса, а део српске елите је и даље окренут ка Русији. Мисли се и да се може ући у ЕУ а да се не испоштује цео низ мерила”.

Дорис Пак је на ово виђење узвратила речима да „неће баш бранити српску владу”, али, како је назначила, „ипак ћу је заштити. Јер та влада је власти тек пола године, није учинила баш све што се од ње очекивало и позивам невладине организације у Србији да испоље стрпљивост”.

Српска влада је саговорник ЕУ и Европске комисије и не може се радити другачије, прескакати владу и директно преговарати с невладиним организацијама, додала је челница Делегације за југоисточну Европу у ЕП.

„Има политичара у Србији који кажу да предност има Русија, али то нема значаја. Јер је важна влада и мислим да је влада предочила интерес за улазак у ЕУ…то тражи времена, повезано је и с Хашким судом”, навела је Дорис Пак.

И, како је нагласила, „не бих, Соња, била тако негативна, јер ако смо тако негативни, онда смо и неправедни. Сачекајмо још шест месеци да видимо какви ће бити резултати”.

„Не може се осуђивати оно што још није могло да се уради, мада је истина да цивилно друштво постоји и да људи у Србији деценијама заговарају приближавање Европи”, попут организације „Жене у црном”, указала је она.

„Песимизам није на месту, иако морам рећи да не уважавам увек изјаве српског министра иностраних послова који би могао чешће бити уздржан јер би то било корисније”.

„Неће он одбацити руку пружену да му се помогне, а постоји министарство иностраних послова, а и много других политичара у Србији”, подвукла је Дорис Пак.

Председница невладине организације из Београда је закључила да „Србија, нажалост још увек не прихвата концепт људских права” и да се они који бране људска права сматрају „експонентима Запада и англоамеричког империјализма”.

Соња Бисерко је замерила државама региона да су успоставиле „етно-културни модел” и заложила се за алтернативне културне моделе као пут кадијалогу.

Један извор у Европској комисије је рекао да „апсолутно постоји решеност да се учини све да се Србија што пре угради у Европу. Учесници скупа су истакли да је једина препрека засад тврд, а неки кажу и „недовољно објашњив” став Холандије. Објашњење Берлина, Париза и још неких престоница је да су Јеремић и неки српски министри створили превелика ишчекивања у народу у Србији око брзине уласка у Европу, а сад за кашњење бацају кривицу на Европску унију.