Учење демократије

Они не могу заједно, али не могу ни раздвојено. Реч је о Ивици и Чеди, о СПС-у и ЛДП-у. Спојио их је трећи, Борис Тадић – ДС. Тај троугао најбоља је слика степена еволуције парламентарне демократије у Србији.

Вишестраначки систем, после деценија једноумља, довео је у Србији до великих подела у парламенту и народу. Владајуће и опозиционе странке стално су биле у клинчу у који су улазиле као непријатељи, а не као политички противници. Тек после 2000. године тензије су попустиле, после избора 11. маја још су слабије, а могу да се сведу на европски просек после раскола међу радикалима, чија странка није доживела промену од оснивања 1990. године. Велике коалиције су постале неопходне да би се формирала власт, а у периоду од 18 година и политичари и грађани су савладали неке лекције из демократије. Тако сада СПС и ЛДП могу коректно да сарађују, ДС је у коалицији са СПС-ом, претпоставља се да је то могуће и са СНС-ом.

Иван Андрић, члан Председништва Либерално-демократске партије, каже да њихова странка није више дијаметрално различита од Социјалистичке партије Србије, зато што је СПС попримио политику од Демократске странке. „Са председницом Народне скупштине Славицом Ђукић-Дејановић имамо и по две-три консултације дневно и све је у реду. Мада ми нисмо гласали за њу, јер смо мислили да председник парламента ипак треба да буде неко из ДС-а.”

Андрић каже да је СПС партија која се највише променила. „Они су једна од коректнијих странака у парламенту и зато што је нестало оне бахатости из деведесетих година. Наш мотив да сарађујемо са партијама јесте слагање око кључних питања у држави. Социјалисти су гласали за европске акте о стабилизацији и придруживању и ’белу шенген листу’ као и ЛДП и владајућа већина. Јасно је да се мењају. Показали су се отвореним и желе да чују. Бољи су од неких других странака у владајућој већини.”

Ђорђе Милићевић, портпарол СПС-а, каже да ЛДП и ДС посматра заједно јер су настали из исте опције која је некада била супротстављена СПС-у. „Сада имамо веома коректну сарадњу, срушени су ’берлински зидови’. Важан је интерес грађана, прошлост треба да заборавимо и окренемо се интересима Србије. Широк коалициони капацитет је добар ако је то политичка реалност Србије. После 2000. у Србији смо имали два политичка пола. А сада је председница парламента из наше странке и ми смо равноправни политички партнери. Желимо да будемо парламентарна већина и пет принципа око којих смо се договорили су, после сто дана владе, на путу да се остваре. СПС је модерна партија и наш председник је потпредседник владе.”

Андрић оцењује социјалисте као тихог партнера ДС-а. „Коректни су као партнер, а прва асоцијација на њих је као да их нема. Социјалисте из три протекла скупштинска сазива знамо као и углавном све посланика из ДС-а. Велика је разлика између Ивице Дачића, потпредседника владе и министра полиције, који је пробојан и гласан и његових посланика који су тихи, али раде свој посао.”

Милићевић каже да су политичке страсти превазиђене, што ће Србији донети помак, и да опозиција и позиција схватају важност европских интеграција на којима треба заједно да раде. „Не можемо оспорити легитимно право опозицији да има другачије мишљење, и у владајућој већини се то догађа. Али, и поред тога, међуљудски односи су од 11. маја заиста коректни. Није то баш дружење, али је важно да су односи коректни.”

„Са социјалистима никада нисам ручао у скупштинском ресторану, не могу рећи да се дружимо у парламенту, јер немамо много заједничких тачака, али разговарамо испред сале, а најбоља комуникација је на одборима. Тако у Одбору за европске интеграције, који и јесте другачији од осталих јер су политичке разлике на минимуму пошто су сви за Европу, добро сарађујемо”, каже Андрић.

Колико су се социјалисти променили најбоље се види из следећег примера. Иван Андрић је тражио да се одржи састанак Одбора за индустрију и саобраћај после поскупљења гаса. „Председник тог одбора је из Српске радикалне странке и одмах је пристао, а председница скупштине Славица Ђукић-Дејановић је позвала министра енергетике Петра Шкундрћа који је сутрадан дошао на седницу и све објаснио. Социјалисти разумеју рад скупштине и институције и спреман сам да похвалим овај потез јер не знам да ли би то неко други урадио, или бар не би урадио одмах.” Андрић каже да су социјалисти били коректни и у Градској скупштини када је Драгана Јовановић, секретар за здравство, указала на то да поједине здравствене установе крше закон. „СПС је најпре желео да се упозна са проблемом, а затим су пристали на смену спорних, као и ДС, док је Г 17 био против. И градоначелник Драган Ђилас се укључио. То је до сада највећи антикорупцијски корак. СПС је ту одиграо коректну улогу, дао је подршку нашем предлогу.”