На помолу мир и нове границе у Европи

И пре него што буде постављена позорница за историјски сусрет Трамп‒Путин у Саудијској Арабији, или можда у Емиратима или чак у Кини, као што навија Си Ђинпинг, на хоризонту се већ назире мир после три године крвавог рата у Украјини који је однео стотине хиљаде живота.

Нема сумње да се рађа нова геополитичка реалност ‒ Русија иако оптерећена санкцијама САД и ЕУ полако излази из међународне изолације, а на истоку Европе украјинске границе ускоро неће бити исте.

После телефонског разговора америчког и руског председника постаје јасно да ће кијевски режим морати да се опрости не само од дела украјинске територије већ и од сна да уђе у НАТО. То је у првој посети алијанси јасно рекао и нови шеф Пентагона. Министар одбране Пит Хегсет је НАТО савезницима поручио да амерички војници неће учествовати у будућој мировној мисији у Украјини. Такође им је саопштио непријатну вест да члан 5 НАТО уговора, према којој САД гарантује да ће бранити сваку чланицу ако буде нападнута неће важити за европске мировне снаге које би требало да буду распоређене у Украјини.

Упркос оптужбама појединих чланова Конгреса и европских политичара да је Вашингтон изневерио Кијев, Хегсет је у Бриселу бранио иницијативу Трампа да са Путином одмах покрене преговоре о Украјини: „Нема издаје. Постоји схватање да су цео свет и САД посвећени миру до кога ће се доћи преговорима.”

Из Пекинга су поручили да су задовољни што виде да је дошло до јачања сарадње Русије и САД када је реч о важним актуелним међународним питањима. Дијалог је једини пут за решавање криза, саопштено је у Пекингу после разговора председника Русије и САД. Званични представник кинеског Министарства спољних послова Гуо Ђијакун је истакао да Кина подржава све напоре који воде ка мирном решавању кризе и наставиће да подржава контакте са свим заинтересованим странама и да игра конструктивну улогу када је реч о том политичком процесу.

Али, Украјина и остатак Европе су се нашли у шоку оваквим брзим развојем догађаја и покушавају да одговоре на потезе Беле куће. Колико до јуче колико толико јединствен захтев Запада да неће бити разговора с Владимиром Путином док не повуче своју војску из Украјине сада је ствар прошлости. Володомир Зеленски који се плаши да га нова америчка администрација полако пушта низ воду покушао је јуче да дигне улог поручивши да Украјина неће прихватити никакав споразум који би Москва и Вашингтон постигли без Кијева. Он је затражио да и Европа треба да буде за преговарачким столом о окончању рата између Русије и Украјине.

Али један украјински званичник за „Економист” ипак суморно констатује: „Сматрам да ће све бити одлучено без Украјине. Кијев је у критичној ситуацији. Узгред, Европа такође.”

Колико год европски лидери били против оваквог „наметања мира” за Украјину, Бела кућа и Кремљ ће изгледа мало марити за њихово мишљење. Да су гурнути у страну довољно говори чињеница да главни амерички савезници у Европи нису били унапред обавештени о разговору Путина и Трампа, како сазнаје Блумберг. Зато су Европска комисија и водећи европске државе после телефонског разговора Трампа и Путина потрчале да ухвате воз тражећи да буду укључени у преговоре.

Шефица дипломатије ЕУ Каја Калас изјавила је јуче да Европа наставља да подржава Украјину уз упозорење да било какав договор иза леђа Европске уније неће функционисати.

„Свако брзо решење представља прљав посао, видели смо то и раније. То неће зауставити убијање”, рекла је Каласова. Она је запретила да ако Украјина одлучи да настави да пружа отпор, ЕУ ће изаћи с новим иницијативама да је подржи.

Али Москва не крије да хоће да маргинализује утицај Брисела. Пре свега зато што је ЕУ повлађујући Бајденовој администрацији хистерично журила да подигне нову „гвоздену завесу” према Русији. Поводом „празног ултиматума” Каје Калас да Брисел треба да има централну улогу у свим преговорима о Украјини, заменик председника руске дипломатске мисије при Уједињеним нацијама Дмитриј Пољански је на друштвеној мрежи „Икс” написао: „Европа је изгубила централну улогу, наносећи штету својој економији, одбацујући јефтине руске енергетске ресурсе и ограничавајући свој политички утицај поступајући у складу са оним како делују САД. Сада је ваша улога да стојите у углу и гледате.”

Један телефонски позив неће преко ноћи зауставити рат у Украјини, али како констатује коментатор Би-Би-Сија руски председник је већ постигао извесну дипломатску победу самим тим што је дошло до тог разговора. Путин се последњи пут чуо са америчким председником Џозефом Бајденом 2022. године уочи самог уласка руских трупа у Украјину. У међувремену руски председник је у претходне три године за Запад био не само изопштеник кога је Међународни кривични суд у Хагу ставио на потерницу, већ и „диктатор убица” како га је Бајден назвао.

Сада се Путин уз помоћ Трампа враћа као велики играч на међународну сцену. И једном и другом је стало да се рат заврши. Само што за разлику од претходне Бајденове администрације Трамп сада више мари за Гренланд, Панаму и Газу него за Украјину, што Кремљу иде у прилог.