Место које Буш избегава

Од нашег сталног дописника  
Вашингтон, децембра – Датум 20.јануар 2009. овде је – роба с ванредно добром прођом. Иде „као алва”, упркос рецесији и финансијској кризи. Уписан је у сувенире, одштампан на мајицама, утиснут у машту о бољем животу.

Угравиран је и у пригодне часовнике. Са секундаром која одбројава остатак времена до остварења једне од тренутно најмасовније сањаних епизода „америчког сна”: одлазак Џорџа Буша с власти.

Чак три четвртине анкетираних овдашњих грађана, а сличан је проценат и међу савременицима у већем дела света, оценило је да се под њим „Америка кретала у погрешном правцу”, па једва чекају да му виде леђа, које је он почесто окретао не само животним потребама сународника него и интересима других земаља. Он се, међутим, није либио да тера по своме па и да обигра планету (где су готово редовно приређиване демонстрације) што лично, што посредством дипломатских опуномоћеника и интервентних војних јединица.

Задовољство без илузија

Постигао је, притоме, више онога што није било ни по његовој ни по жељи других, него онога што је хтео. Међу таквим резултатима посебно место заузима Вермонт, једина од 50 овдашњих савезних држава коју није посетио. Као да му је „отпадничка” и далека, попут Ирана.

Није је заобилазио због тога што му није важна као претпоследња по броју становника (608.000) јер она – на североистоку САД, гранична с Канадом, надомак Монтреала – располаже природним атракцијама(нарочито скијашким теренима и јесењим пејзажима, испуњеним нијансама црвеног, наранџастог и жутог лишћа) и другим чарима које привуку око 13 милиона туриста годишње. Избегао ју је, претпоставља се, зато што је град у њој изгласао акт којим налаже да се и Буш и његов потпредседник Ричард Чејни „ухапсе због деликата против Устава”.

Треба да одговарају за ратне злочине, за лош третман заробљеника у Гвантанаму, за прислушкивање америчких грађана, образлаже Рич Герант из управе Братлбороа. Он и свих његових 12.000 суграђана не гаје илузију да би заиста могли да дођу у прилику да ухапсе шефа суперсиле, али изгледају задовољни што су га жигосали као „прекршиоца закона”.

У њиховом акту је записано да би Буша они привели правди „ако му се у међувремену не организује парламентарно суђење (импичмент)”. Кад је тако, фебруара 1999, процесуиран Бил Клинтон због кривоклетства у сексуалној афери „Моника”, зашто не би и Буш за „много већа одступања од поретка”, коментаришу мештани, који често одржавају антиратне протесте и стављају налепнице с натписом „Импичовати Буша”.

Конгресмени не показују, међутим, вољу да на (њихову) оптуженичку клупу ставе председника, који у последње време признаје грешке, али више као последицу „објективних” околности него субјективних застрањивања. Братлборо није, ипак, усамљен колико се чини.

Постоји прилично масован, али неповезан, покрет за импичмент председника. На једном интернетском сајту је скупљено више од милион потписа за овакав поступак.

Истраживања јавног мњења не показују већинску склоност у том правцу. Најчешће само трећина испитаника подржава парламентарно суђење актуелном шефу Беле куће, иако му дају један од најнижих председничких рејтинга у историји.

Такав биланс изјашњавања упућује на расцеп у националном бићу: иако лидера сматрају одговорним за трауме које су их снашле, грађани не би да му се за то суди. Противречност делимично произлази и из преиспитивања колективне савести: и масе и конгресмени су Буша често подржавали у одлукама које су се касније испоставиле неоправданим па и контрапродуктивним.

Буш се нада да ће према њему још милосрднија бити – историја. Да ли ће се, стога, потрудити да у њој не буде уписан и неугодан детаљ да није посетио једну од овдашњих држава? Шушка се да би ипак могао да наврати у Вермонт, изјавио је локални републикански шеф Роб Ропер „Вашингтон тајмсу”. Изван Братлбороа (чији је мото: „Овде све може да се догоди”) нигде га не би хапсили, додао је, уз осмех.

Било би му потребно само 50 минута лета, али није ствар у даљини. Ишао је Буш и у далеке крајеве, у 75 земаља, међу којима су биле, наводи се, и Албанија, Уганда, Катар, Монголија. Посећивао је и овдашње крајеве у којима је на изборима поражаван, али је прескочио само Вермонт, иако је у њему суседном Њу Хемпширу био чак 13 пута.

Није извесно да је становницима Вермонта баш стало да досадашњи председник код њих „заокружи” свој биланс домаћих турнеја. Већини се чини да би било добро да остану изузетак, што су већ постигли разним својим потезима. Сматрају се, тако, за најлибералнију средину у САД којом од 2001. влада конзервативни председник.

Најздравија средина

Познати су и по одступању од матице. Имају чак и покрет за отцепљење (или припајање Канади) који је прошле године подржало 13 одсто житеља Вермонта. За разлику од већине других савезних држава, у њему не постоје правила којима се мале странке елиминишу са изборних листа. Из њега је Конгрес САД добио једног од два независног члана Сената и јединог који себе описује као социјалисту.

Међу толиким оригиналностима, Бушов недолазак делује као „зрно песка у мору”. Осим – ако се доживи као избегавање лидера велесиле да сврати у област где грађани једне вароши сматрају да треба да се изведе пред лице правде.

У међувремену, испољио се и нови раскол. Студија три специјализована удружења прогласила је Вермонт за – најздравију држава у Америци, по мерилима која су и медицинска и социјална и еколошка. А тек при дну те листе пожељности, на 46. месту, налази се Тексас, где Буш намерава да се врати по истеку мандата…