Потрага за ракеташима

У склопу опште професионализације српске армије, 250. ракетној бригади противваздухопловне одбране следује „подмлађивање”. Наиме, Војска Србије у конкурсу за професионалне војнике само у овој јединици нуди 171 радно место широм Србије.

Будућим „ракеташима” се, сходно резултатима, у догледно време и уз додатно образовање, нуди унапређење у подофицирски или официрски чин и посао „на неодређено”, са платом која може достићи и до 350 евра – у динарској противвредности, наравно. О томе колико је интересовање младих за место професионалног војника сведочи чињеница да је у Крагујевцу, где се тражи 12 ракеташа, на списку потенцијалних запослених већ 38 људи.

Чиме се у миру баве славни „ракеташи двеста педесете”, којима су током ратних дејстава секунде невероватно дуги периоди? Ова бригада данас у свом саставу има пет ватрених јединица на девет локација, и то два ракетна и три самоходна ракетна дивизиона, уче неке нове генерације да штите небо. Од 1962. године, када је ова артиљеријско-ракетна јединица основана,као прва те врсте на нашим просторима, њени припадници стекли су огромно искуство, нарочито током агресије НАТО-а, и доказали се на бројним вежбовним и бојним гађањима у земљи и иностранству, а резултате обуке и рада ове бригаде и ове годинеје Инспекторат одбране оценио највишим оценама.

– Овладавање трећом димензијом, ваздухом, мера је способности једне нације, а његова заштита је једна врста уметности. И бројне стране делегације одале су нам признање за досадашњи рад – рекао је командант јединице, пуковник др Миодраг Гордић у свом обраћању током „отвореног сата” који је недавно уприличен у касарни „Бањица” у Београду и касарни „Мајор Драгутин Гавриловић” у подавалском селу Зуце, како би се представници „седме силе” уверили у могућности и значај те престижне јединице ПВО.

У наоружању „двеста педесете” су два руска ракетна система – „куб” и „нева”. Злу не требало, тим домаћих техничких „мозгова” у међувремену је вредно радио на модернизацији „неве” – система друге технолошке генерације, код нас у употреби од 1980. године, намењеног уништавању авиона, крилатих ракета и хеликоптера који лете на малим и средњим висинама.

Према речима ових чувара српског неба, иновације, које ће ускоро захватити и други систем, „куб-м”, пре свега су се састојале од замене телевизијског система термовизијским (који непријатељске летелице открива по топлотном одразу). Тако „неве” сада одлично функционишу и ноћу и у условима лоше видљивости, раде и пасивно – са много мање зрачења, а циљ откривају на даљини од 80 км. Једино што их онемогућава је облачно време.

Уређај за детектовање квара на електронским цевима ракетних система донео је „двеста педесетој” уштеду од 40.000 долара, а радарске станице се захваљујући њему оправљају и за четири пута краће време. Ради се и на убрзавању протока информација од радара до станице за вођење ракета. Предвиђа се и уградња система за вишерадарско праћење, а запослени се надају и скорој набавци нових система наоружања.

Како многи зналци тврде, најславнији ваздушни бој у готово пола века дугој историји ове јединице одиграо се четвртог дана агресије НАТО-а на нашу земљу, током које је погинуло 28 припадника „двеста педесете”. Подсећамо, тог 27. марта 1999. њени „ракеташи”, касније одликовани орденом Народног хероја, у Буђановцима су пут америчког ловца-бомбардера Ф-117А лансирали неколико руских ракета „нева”. Гелери једне од њих потом су заувек распарчали отпор који је сили гравитације пружала америчка летелица, наводно „невидљива” на радарима. Остаци тог ваздухоплова и данас се чувају у београдској касарни „Бањица”, где су, иначе, смештене команда и командна батерија 250. ракетне бригаде, једине јединице ПВО у свету која је направила такав подвиг.