Држава без имовине

Од нашег сталног дописника 
Бањалука – Босна и Херцеговина је, сасвим сигурно, једина земља на планети која нема ни квадратни центиметар некретнина укњижен на њу, односно њене органе. Нема, јер је Дејтонским мировним споразумом одређено да сва имовина у БиХ припада њеним ентитетима. Дакле, све што је на територији Републике Српске њено је власништво, а сва имовина у Федерацији БиХ припада њој.

Због тога се у БиХ и не може говорити о крчмљењу државне имовине. У Републици Српској се са становишта ове врсте државне имовине није имало шта ни продавати, јер је седиште свих босанскохерцеговачких органа до рата било у Сарајеву. Због мањка простора за рад републичких органа, у Бањалуци је саграђен републички Административни центар, а некадашња касарна „Врбас” преуређена је у Студентски центар. Ни у Сарајеву није било распродаје ове врсте имовине, јер су у њему седишта Председништва БиХ, Савета министара, Парламентарне скупштине, Агенције за истраге и заштиту и већине других заједничких органа БиХ.

Међутим, у погледу власништва над некретнинама, БиХ неће остати пука сиротиња, јер је доношење закона о државној имовини један од пет циљева које је Савет за примену мира поставио пред њу, као услов за затварање Канцеларије високог представника. Због тога је формирана Комисија за државну имовину, која све донедавно није могла да се усагласи, чак ни о елементарним принципима на којима би решила ово питање.

Наиме, све доскора су водеће бошњачке партије – Странка за БиХ и Странка демократске акције – инсистирале да сва некадашња друштвена имовина постане власништво БиХ. За разлику од лидера Странке демократске акције Сулејмана Тихића и њених органа, први човек Странке за БиХ – Харис Силајџић – и даље тврди да је БиХ власник све имовине која је припадала најпре Социјалистичкој Републици БиХ, а затим и преддејтонској Републици БиХ.

Реална шанса да БиХ постане власник дела имовине створена је 8. новембра у Пруду код Оџака, на састанку председника Савеза независних социјалдемократа и премијера Републике Српске Милорада Додика, лидера Хрватске демократске заједнице БиХ Драгана Човића и Сулејмана Тихића. Они су се, наиме, договорили да се донесе закон по којем ће се на БиХ укњижити непокретна имовина која је неопходна за рад заједничких органа, укључујући и имовину коју користе Оружане снаге БиХ. Сва остала имовина биће власништво Републике Српске, Федерације БиХ и њених десет кантона. Део имовине добиће и општине. Такође, договорено је да непокретна војна имовина, када више не буде потребна Оружаним снагама, буде додељена Републици Српској и Федерацији БиХ, зависно од тога на чијој је територији.

Постигнута је сагласност и о следећем – дипломатска представништва БиХ биће државна имовина. Али, запело је на одмаралиштима и становима некадашњих републичких органа у иностранству, односно бившим југословенским републикама. Република Српска је за то да се ова имовина подели између ње и Федерације БиХ, док водећи федерални политичари траже да се и те некретнине укњиже на БиХ. Колика је вредност државне имовине, то нико не зна јер она није ни пописана. Пре расподеле, најавио је недавно председник Комисије за државну имовину Звонимир Кутлеша, уследиће попис, затим процена њене вредности, а онда ће Савет министара БиХ одлучити шта ће припасти заједничким органима, односно држави, шта Републици Српској и Федерацији БиХ, а шта Брчко дистрикту.