Država bez imovine

Od našeg stalnog dopisnika 
Banjaluka – Bosna i Hercegovina je, sasvim sigurno, jedina zemlja na planeti koja nema ni kvadratni centimetar nekretnina uknjižen na nju, odnosno njene organe. Nema, jer je Dejtonskim mirovnim sporazumom određeno da sva imovina u BiH pripada njenim entitetima. Dakle, sve što je na teritoriji Republike Srpske njeno je vlasništvo, a sva imovina u Federaciji BiH pripada njoj.

Zbog toga se u BiH i ne može govoriti o krčmljenju državne imovine. U Republici Srpskoj se sa stanovišta ove vrste državne imovine nije imalo šta ni prodavati, jer je sedište svih bosanskohercegovačkih organa do rata bilo u Sarajevu. Zbog manjka prostora za rad republičkih organa, u Banjaluci je sagrađen republički Administrativni centar, a nekadašnja kasarna „Vrbas” preuređena je u Studentski centar. Ni u Sarajevu nije bilo rasprodaje ove vrste imovine, jer su u njemu sedišta Predsedništva BiH, Saveta ministara, Parlamentarne skupštine, Agencije za istrage i zaštitu i većine drugih zajedničkih organa BiH.

Međutim, u pogledu vlasništva nad nekretninama, BiH neće ostati puka sirotinja, jer je donošenje zakona o državnoj imovini jedan od pet ciljeva koje je Savet za primenu mira postavio pred nju, kao uslov za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika. Zbog toga je formirana Komisija za državnu imovinu, koja sve donedavno nije mogla da se usaglasi, čak ni o elementarnim principima na kojima bi rešila ovo pitanje.

Naime, sve doskora su vodeće bošnjačke partije – Stranka za BiH i Stranka demokratske akcije – insistirale da sva nekadašnja društvena imovina postane vlasništvo BiH. Za razliku od lidera Stranke demokratske akcije Sulejmana Tihića i njenih organa, prvi čovek Stranke za BiH – Haris Silajdžić – i dalje tvrdi da je BiH vlasnik sve imovine koja je pripadala najpre Socijalističkoj Republici BiH, a zatim i preddejtonskoj Republici BiH.

Realna šansa da BiH postane vlasnik dela imovine stvorena je 8. novembra u Prudu kod Odžaka, na sastanku predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata i premijera Republike Srpske Milorada Dodika, lidera Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragana Čovića i Sulejmana Tihića. Oni su se, naime, dogovorili da se donese zakon po kojem će se na BiH uknjižiti nepokretna imovina koja je neophodna za rad zajedničkih organa, uključujući i imovinu koju koriste Oružane snage BiH. Sva ostala imovina biće vlasništvo Republike Srpske, Federacije BiH i njenih deset kantona. Deo imovine dobiće i opštine. Takođe, dogovoreno je da nepokretna vojna imovina, kada više ne bude potrebna Oružanim snagama, bude dodeljena Republici Srpskoj i Federaciji BiH, zavisno od toga na čijoj je teritoriji.

Postignuta je saglasnost i o sledećem – diplomatska predstavništva BiH biće državna imovina. Ali, zapelo je na odmaralištima i stanovima nekadašnjih republičkih organa u inostranstvu, odnosno bivšim jugoslovenskim republikama. Republika Srpska je za to da se ova imovina podeli između nje i Federacije BiH, dok vodeći federalni političari traže da se i te nekretnine uknjiže na BiH. Kolika je vrednost državne imovine, to niko ne zna jer ona nije ni popisana. Pre raspodele, najavio je nedavno predsednik Komisije za državnu imovinu Zvonimir Kutleša, uslediće popis, zatim procena njene vrednosti, a onda će Savet ministara BiH odlučiti šta će pripasti zajedničkim organima, odnosno državi, šta Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a šta Brčko distriktu.