Сан великог мрмољка

Са првим мразевима многе животиње полако тону у сан, како би лакше преживеле хладне дане који долазе. Велики мрмољак, највећи европски даждевњак, такође се спрема да зиму проведе у стању хибернације. Пошто током лета и јесени направи резерве масноће, склања се на неко топло место у шуми и мирује до пролећа.
Кад отопли, велики мрмољак ће се запутити у најближу бару или речицу како би започео сезону парења. Ови водоземци следе свој биолошки часовник, па понекад и пре времена изађу из свог скровишта. На северу Европе често се дешава да се велики мрмољак по снегу догега до полузалеђене баре како би се парио. На цени су посебно крупни мужјаци са великом леђном крестом, са којима се женке радије паре. Животиње дан проводе мирујући у води или у њеној близини, а парење почиње тек у сумрак. Како би га женка лакше приметила, мужјак се шепури, показујући свој дуги реп са белим пругама, који светли у мраку. У сезони парења развија се и украс на мужјаковим леђима: велика назубљена креста, која се протеже од очију до репа.

Два до три дана после парења женка почиње да носи јаја, којих понекад има и три стотине. Полаже их једно по једно и свако пажљиво умотава у листове водених биљака. После двадесетак дана, када поједу хранљиве резерве из жуманца, из јајашаца се излегу мајушне ларве, које се хране воденим животињицама. Три месеца касније метаморфоза младунаца великог мрмољка се завршава и воду напуштају младе животиње – минијатурне копије родитеља.

Женке се паре неколико пута током сезоне парења, тако да током једне године на свет дођу две до три генерације младунаца. Због генетске грешке, половина ембриона угине пре него што се излегне. Непосредно по напуштању јајета, ларва живи на дну, а затим се полако подиже ка површини. Уколико не успе потпуно да се развије, зиму проводи у стању хибернације и свој преображај завршава тек наредног пролећа. Најдужи забележени животни век ових водоземаца јесте петнаестак година.

Иако се пари у води, велики мрмољак највећи део живота проводи на сувом: у шумама, жбуњу, парковима и баштама. Храни се црвима, пуноглавцима, мекушцима и инсектима. Од грабљиваца се брани млечном супстанцом горког укуса, коју луче жлезде на његовој грубој кожи. Да би упозорио непријатеље да га не треба дирати, велики мрмољак је обојен јарким бојама: стомак му је жут или наранџаст, са црним пегама. Мужјак је дугачак петнаестак центиметара, док је женка нешто крупнија и има краће ноге од мужјака.

Велики мрмољак је у многим деловима Европе угрожена врста, пошто је веома осетљив на квалитет воде. Загађење животне средине и исушивање канала и бара, као и сеча шума и неконтролисано ширење насеља учинили су да број ових водоземаца у последње време нагло опадне.