San velikog mrmoljka

Sa prvim mrazevima mnoge životinje polako tonu u san, kako bi lakše preživele hladne dane koji dolaze. Veliki mrmoljak, najveći evropski daždevnjak, takođe se sprema da zimu provede u stanju hibernacije. Pošto tokom leta i jeseni napravi rezerve masnoće, sklanja se na neko toplo mesto u šumi i miruje do proleća.
Kad otopli, veliki mrmoljak će se zaputiti u najbližu baru ili rečicu kako bi započeo sezonu parenja. Ovi vodozemci slede svoj biološki časovnik, pa ponekad i pre vremena izađu iz svog skrovišta. Na severu Evrope često se dešava da se veliki mrmoljak po snegu dogega do poluzaleđene bare kako bi se pario. Na ceni su posebno krupni mužjaci sa velikom leđnom krestom, sa kojima se ženke radije pare. Životinje dan provode mirujući u vodi ili u njenoj blizini, a parenje počinje tek u sumrak. Kako bi ga ženka lakše primetila, mužjak se šepuri, pokazujući svoj dugi rep sa belim prugama, koji svetli u mraku. U sezoni parenja razvija se i ukras na mužjakovim leđima: velika nazubljena kresta, koja se proteže od očiju do repa.

Dva do tri dana posle parenja ženka počinje da nosi jaja, kojih ponekad ima i tri stotine. Polaže ih jedno po jedno i svako pažljivo umotava u listove vodenih biljaka. Posle dvadesetak dana, kada pojedu hranljive rezerve iz žumanca, iz jajašaca se izlegu majušne larve, koje se hrane vodenim životinjicama. Tri meseca kasnije metamorfoza mladunaca velikog mrmoljka se završava i vodu napuštaju mlade životinje – minijaturne kopije roditelja.

Ženke se pare nekoliko puta tokom sezone parenja, tako da tokom jedne godine na svet dođu dve do tri generacije mladunaca. Zbog genetske greške, polovina embriona ugine pre nego što se izlegne. Neposredno po napuštanju jajeta, larva živi na dnu, a zatim se polako podiže ka površini. Ukoliko ne uspe potpuno da se razvije, zimu provodi u stanju hibernacije i svoj preobražaj završava tek narednog proleća. Najduži zabeleženi životni vek ovih vodozemaca jeste petnaestak godina.

Iako se pari u vodi, veliki mrmoljak najveći deo života provodi na suvom: u šumama, žbunju, parkovima i baštama. Hrani se crvima, punoglavcima, mekušcima i insektima. Od grabljivaca se brani mlečnom supstancom gorkog ukusa, koju luče žlezde na njegovoj gruboj koži. Da bi upozorio neprijatelje da ga ne treba dirati, veliki mrmoljak je obojen jarkim bojama: stomak mu je žut ili narandžast, sa crnim pegama. Mužjak je dugačak petnaestak centimetara, dok je ženka nešto krupnija i ima kraće noge od mužjaka.

Veliki mrmoljak je u mnogim delovima Evrope ugrožena vrsta, pošto je veoma osetljiv na kvalitet vode. Zagađenje životne sredine i isušivanje kanala i bara, kao i seča šuma i nekontrolisano širenje naselja učinili su da broj ovih vodozemaca u poslednje vreme naglo opadne.