Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тријумф „Гоморе”

Тријумф „Гоморе”
Матео Гароне

Од нашег специјалног извештача
Копенхаген – Церемонија 21. доделе награда ЕФА Европске академије за филм, која је синоћ први пут одржана у Копенхагену и то у присуству данске краљевске породице – принца Фредерика и принцезеМери, протекла је у апсолутном тријумфу италијанског филма „Гомора” Матеа Гаронеа.

„Гомора” је веома успела екранизација истоименог бестселера наполитанског новинара Роберта Савијана (у Италији је његов роман продат у више од два милиона примерака, а код нас је објављен у издању „Геопоетике” прошле године), а Матео Гароне је, осим за најбољи филм, награђен и за најбољу режију. За најбољу мушку улогу признањем је овенчан бриљантни глумац Тони Сервиљо (награда му је припала и за улогу у Сорентиновом филму „Il Divo”); за најбољи сниматељски рад Марко Онорато освојио је награду која од ове године носи име славног кинематографера Карла ди Палме, док су Маурицио Браучи, Уго Ћити, Ђани ди Грегоро, Матео Гароне и Роберто Савијани примили признање за најбољи сценарио.

Подсећања ради, Гаронеов мозаички филм који приповеда о функционисању наполитанске мафије – каморе, уз пуно сокова и живота, аутентичности и напетости, освојио је и Гран при на овогодишњем Канском фестивалу и налази се међу номинованима за Оскара у категорији најбољег страног филма. Видело се синоћ и да је освојио срца и очи чланова Европске академије за филм који су за њега здушно гласали.

Занимљиво и неуобичајено је ове године било то што је Италија имала чак 10 номинација за награде ЕФА, и то за два снажна филмска адута. Уз „Гомору” био је ту и изврсни филм Паола Сорентина „Il Divo”, узбудљиво биографско дело о контроверзном италијанском премијеру Ђулијану Андреотију. Нажалост, Сорентину су измакле све награде за које је био номинован, а слична судбина задесила је и изврстан анимирано-документарни филм „Валцер са Баширом” Арија Фолмана, којем је од пет номинација припала само једна – награда ЕФА за најбољу музику (награђен је композитор Макс Рихтер).

За европско откриће године убедљивим бројем гласова чланова академије проглашен је и награђен дебитант Стив Меквин за изврсни филм „Глад” који је био и овогодишњи победник у програму „Известан поглед” Канског фестивала. Међу лауреатима нашле су се и британска глумица Кристин Скот Томас, награђена за улогу у француском филму „Предуго сам те волела”, као и пољска сценографкиња Магдалена Бидржицка којој је признање припало за сценографију историјског филма „Катин” Анджеја Вајде.

Најбољи европски документарац ове године је филм „Рене” Хелене Трестикове, најбољи кратки филм је „Френки” ирског редитеља Дарена Тортона, а најбољи биоскопски филм – према гласовима европске публике – јесте најновији наставак Харија Потера –„Хари Потер и ред Феникса” Дејвида Јејтса.

За изузетан допринос светском филму награде ЕФА, уз овације, додељене су творцима манифеста Догма 95, данским редитељима Ларсу фон Триру, Томасу Винтербергу, Сјерену Крагу-Јакобсену и Кристијану Леврингу. Овације и искрено дивљење више од 3.000 званица у дворани Форум у Копенхагену заслужила је велика британска дива Џуди Денч којој је припала ЕФА за животно дело.

Церемонија доделе овогодишњих „европских оскара” протекла је у изванредној атмосфери коју су својим лежерним наступима „зачинили” председник академије Вим Вендерс, водитељ Микаел Симсон Бертелсен (велика данска телевизијска водитељска звезда) и чланови надахнутог и духовитог данског радијског Биг бенда, чији су перформанси дизали публику на ноге.

Следећи сусрет чланова Европске академије за филм заказан је за наредну годину, у исто време, у граду Есену (уместо Берлина), у част његовог проглашења за европски град културе у 2010. години.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.